Старе српске биографије. Књ. 1

46 МИЛИВОЈЕ БАТЦИЋ

те 56

М, узев крст“ свој, одмах изиђе неопажено. Опази један од слугу његових и јави господину светоме и пречасној говорећи: „Господо моја, син ваш млађи, кога сте ви однеговали, отпутова из овога света“. А они, тргавши се од ужаса, говораху у себи: „Да ли ће бити овај или други Иде ли нашим путем драги васпитаник нашу Да лиће нам нанети тугу и жалостр Да ли ће се овим збити ва нама искушење Јовово, каошто искуша Господ праведнога Јова“ Али је ипак Јов био праведан, кога и Господ сам послуша правде његове ради. А ја како ћу сад започети плач, не сазнав о животу драгога ми васпитаника, зашто ли и како отпутоваг Да, умножавајући тугу због њега, не разгневим како незлобнога Владику мојега 2“

И посла у све земље своје славне своје велможе и кнезове своје да потраже дечка овога. А они, обишавши земље и места, нађу га, да се уселио у Свету Гору, у манастир преславне и пресвете Богородице по имену Ватопед,“ да је примио апостолсжи и анђеоски лик.

И кад се вратише, одмах их известише о свем шта је било, како га нађоше и шта видеше. А он, седећи у тузи и, саслушав све што су говорили, отпусти их. М, устав с престола својега и подигав руке у висину небеску, вапијаше: „Захваљујем ти, владико, Господе Боже мој, Исусе Христе, милостиви Господе, човекољупче, што си ме удостојио да на данашњи дан видим почетак пута спасења твојега!', а они који у истинити разум долазе, незаблудно живе. Зато, дакле, о душо моја, прени и потеци покајању, јер те Владика твој зове. Јер

6 Т. | веру и страдања ради ње. ' Из овоа света — 'у смислу грађанскога света, према црквеном, духовном. 5 Бог. је на праведнога Јова пуштао разна искушења, одузимајући му имгња, синове и пуштајући на њ болести, али је он све трпео без раптања на Бога. Најзад се Бог смиловао на њ и све му повратио. Књ. о Јову. “ Погрешно. Нашли су га у руском ман. Пантелејмону, а потом је Св. Сава отишао у Ватопед. 10 Т. |. спасења које ти дајеш. Јев. по Луци, гл. 2. ст 30., 31.