Старе српске биографије. Књ. 1

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

49

Примив речи ове мој господин свети, похита и, узев крст свој, пође за Христом, брзо текући к жељеноме. М, дошав, одмах се усели у храм пречисте Богородице Ватопедске. МИ, сабравши се ту, живљаху у радости душевној, у појањима и бдењима, у часним молбама дан и ноћ. Протаб и сва браћа светогорска, и часни. игумани и сва браћа, и пустињици дођоше да га походе, и клекнувши један пред другим, љубљаху се са сузама, и говораху с њим о красоти душевној, а он их испитиваше о животу њихову и правилима калуђерским. МИ дивљаху се и, чудом ужасавани, говораху у себи: „Да није изабрао милостиви Владика и пресвета његова мати ову Свету Гору за уточиште калуђерскога живота, не би ни овога Светога привео к нама, који је оставио царство своје и славу своју. Али га истинито заволе Господ и Бог наш, да истинито праведноме нам удеоничару покаже место ово свето. Него слава ти, Господе Исусе Христе, који твориш оно што је страшно и преславно, како си изволео. Хвалу ти одајемо за добра твоја која бивају у ове дане, јер овај свети, пошто најпре пусти своју леторастао, као дар непорочан и жртву пријатну, и сам, потрудив се, дође. О милосрђа Владичина, о неисказане дубине човекољубља ти, које се види међу нама! Јер, у истину, разумесмо како Господ Бог наши Пречиста походи ово место свето и нас који станујемо у њему, јер нам донесе хранитеља нашега.“

Јер, кад дође овај господин свети, све манастире од великих па до краја њихова, ни једног не остави од њих, него сваки од њих обдари свакојаким даровима по достојању њихову, и у свима њима ужеже светилник и братство! своје у њима остави које је и до данас.

5 Прота, изабрани управник Свете Горе, са седиштем у Кареји (Ораховица). ':'Братство — калуђери.