Старе српске биографије. Књ. 1

МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

52

Христа, извршеном науком и благословом уста твојих, нећу се уплашити оних који ме одасвуд нападају, нити хуке иноплемених варвара. Јер Петар Господу својему рече при прању ногу, каткад бранећи му: „Не само, Господе, ноге, него и главу. Тако, господине, и ја, недостојни слуга твој, непрестано ти кличем; не само ово што се приноси, него и тело моје земно дајем на оно што ти је потребно. Него, господине, заповедај и друго, све ће се свршити, јер нећу ослабети ни до последњега даха. Јер не прибавих ја ово, него ти, господине, све створи с помоћу Владике твојега. Јер оно што је било пропало поврати и растурено сабра, и јереси прогна с помоћу Христа твојега, и људе и земљу своје државе, извукав као из бездане, научи божјему величанству, да се слави име свето. Јер си, у истину, пастир добри, који си положио душу своју за овце своје, прогнав од њега“ јеретичка учења као мислене вуке. А ја шта сам, господине» Само послушност, гледајући твоја дела.“

А ону кад је дошао Светоме и Пречасноме, би, са донесеним даровима, примљен с чашћу, па исприча све што је било и како његов драги син испуни вољу срца његова.

ГЛАВА ДВАНАЕСТА.

Св. Симеон шаље сину Стефану крст од часнога дрвета с писмом по игуману Методију. Стефан га дочекује и прима. Хвала Крсту и захвалност Богу.

И опет га врати Свети Симеон са часним својим благословом сину својему, дав му часни и животворни крст Господњи, на ком би распет Владика грехова наших ради, који је сам, владајући, носио о врату својем и којим је побеђивао непри-

5 Псалам 3., ст. 6. и псе. 27. ст. 3, 6 Јев. по Јов. гл. 13. ст. 6—9' 7 Јев. по Јов. гл. 10., ст. 11. 8 Од њеа — од стада, народа. 9 Т. ј. Методије, игуман.