Старе српске биографије. Књ. 1

сл 5 |

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

човекољубље пречаснога и преблаженог угодника својега да увек неисказаним молитвама и благословима и утврђењима не оставља мене недостојна. И шта да дам њему ја, бедниг Или шта да му принесем2 јер нисам достојан да уђе под кров страсне ми душе. Јер су блага и дарови моји трошни и нетрајни. Тебе знам, Господе Боже мој, да имаш богатство нетрулежно и благо живота. И тебе молим из дубине душе моје, да даш за мене, слугу твојега; каошто си научио, тако и подај по многој милости твојој. Амин |“

И остаде ту игуман Светога, и прими почасти по достојању и награду према својим трудовима. И, свршив недовршено и манастирске послове, пође опет Пречасноме, радујући се и захваљујући Господу Богу Исусу Христу и пресветој Богородици. -

ГЛАВА ТРИНАЕСТА.

Болест и смрт Св. Симеона.

И живљаше блажени Симеон у тишини са дететом својим Савом. И тиховаху у манастиру својем, у храму пресвете Богородице, у Светој Гори, и калуђероваху, по сваком правилу калуђерскога устава, дан и ноћ не престајаху устима, не умукњаваху појањем, идући преуским и тесним путем заборавивши сасвим на оно што је земаљско. И, отишавши од онога што је трошно и земно и уперивши ум на небеса, телом на земљи стајаху, а умом и душом међу небеснима борављаху, гледајући доле као самога Христа пред собом, а горе са анђелима наставајући. М исправивши живот и дела налик старих светих, начелника овога правила, налик. прнаца пречасних, и гледајући на награде трудова својих раније, труђаху се на боље, тако да и надмашише остале. И испунише много времена у својем месту свете Богородице и увек деве Марије, док не би по вољи ономе који је саздао