Старе српске биографије. Књ. 1

57

ОТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

долазак анђеоски. А ови, седећи око тела његова, будући у тузи, жалећи Светим, говораху му с много јецања: „Не остави нас сирота, Пречасни! Не лиши нас учења својега! јер ко ће нас поучити, и коме ћемо прибећи 2“ М, испунивши се многим вапајем, жалосно ридаху.

Мећу њима и Сава, увек цватући различним цветом девичанства својега, плачући жалосно, говораше: „О Пречасни, видим да се селиш Господу. Али не заборављај нас у молитвама својим, и испроси нам милост у Христа Бога. Јер како Ћу поживети без светога ти лицар Јер какав ћу обичај“ примити, не насићујући се добрим пастиром својим 2 Какав ћу обичај примити при беседи душевној2 Од кога ћу добити утеху мојуг Ко ће ми исцелити душевву повредуг Умоли Владику својега, да ме примиш са собом под вечите кровове. јер не могу поднети растанка, светлости моја слатка!“ И сви као једним устима рекоше: „Сети нас се, Пречасни, у блаженом твом покоју!“ А он, пригнув се, рече: „Зашто сте обузети тугомг Почните надгробна појања“.

И наједном би шум, каода се подиже место на ком бејаху. М гле, анђеоска песма невидљиво: „(Слава ва вишњих Богу, на земљи мир, ва чловецех благоволеније“.“ И Преблажени појаше с њима на очиглед свима. И тако предаде дух своју руке Господње. И беше лице његово насмешено, имајући на себи неисказани изглед. И дивљаху се сви, гледајући то.

И, опремивши тело Блаженога, са псалмима и песмама положише га у гроб. И разиђоше се сви, свако своме дому, славећи због тога Оца и Сина и (Светога Духа, сада и увек и на веке векова. Амин |

7 Т. 1. увек напредоваше у различним врлинама. Девичанство — савршена чистота душе. 5 Обичај — обичај, владање, начин живота, а и поука. о Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Јев. по Луци, гл. 2., ст. 14.