Стари српски споменици у Јужној Србији

|шка Сејомје ВЕОСВАО

СТАРИ СРПСКИ СПОМЕНИЦИ У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ.

У Јужној Србији, која је позната под именом Маћедонија, остало је трагова уметности разних епоха и разних народа. Трачко-илирска племена, стари Јелини, Римљани, Византинци, Турци обележили су више или мање свој боравак у њој уметничким споменицима својим. Једини народ, који је неко време у завојевању држао Јужну Србију, а од чијег имена није у њој остало апсолутно никаква трага, нити је ма какав споменик обележио доба његова завојевања у Јужној Србији, били су Бугари. Цареви бугарски беху ту дошли као завојевачи и никад им не беше пошло за руком, да у Јужној Србији себи створе неки постојан и погодан положај. То је управо главни разлог, што они не беху стигли, да ту подигну споменике и да оставе трага свога имена.

Са свим друкчије се опртава слика српске владавине у Јужној Србији. У ХМ веку подигоше српски краљеви и српска властела безбројне цркве и уметност српска доживе ту свој најлешшпи процват. Као што биљка, која је нашла погодно земљиште, пушта дубоко своје корене и своје вреже шири на све стране, тако и српска уметност у Јужној Србији изби у тисућама изданака. Око Скопља, Призрена, Прилепа, Ћустендила (сада у Западној Бугарској), Куманова, Кратова, Штипа, Струмице, у долини Црне Реке групишу се густе масе српских цркава. И у областима Тетова, Дебра, Охрида, Корче, Преспе, Битоља, Флорине, Острова, Костура, Сереза и Драме изникоше многобројне цркве српске.

На овоме месту навешћемо само неке од тих цркава.

У Скопљу српски краљ Милутин (1282—1321) подиже цркве Ов, Богородице Тројеручице, Св. Ђорђа, Св. Констаншшна и Св. јована Прешече. Цар Урош (1355—1371) подиже ту цркву

Ш