Стармали

ЈУРЕЋУЈЕ ј5. ј. ЈОВАНОВИТ. главни оарадник: АБУ.КАЗВМ.

ГОДИНА ПРВА }У ј^ОВОМЕ Ј^ аду 10. Ј уна 1878.

Ј/[ЗДАЈЕ

ШТАМПАРИЈА

/.ЈI

АЈЕВИТл А.

ИЗЛАЗДК Ж ЦБНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Легитимациона карта. (У место нредгокора.)

А шта ће нал ово чудо'? Куд си пошла, стара лудо? Беспоељаче, хајд отале, Зар је свету сад до шале! Што се пали тај Стармали! Ми смо збиљу изабрали. Сш ћопо тако звоно Кад је народ духом клон'о! —" и т.д. Доста, доста, мудри брате, На што да се речи трате, Ми тражимо друге свате .Да нам неву нашу прате, А незвани нек се врате, Н и с и з а н а с, — н ис м о з а т е! Наћи ћемо друге људи, А ти с' мршти наш мргуде. Ти се мршти наш мргуде, Али смеј је баш за људе; Смејањем се људи ресе. Животиња не смеје се. Сове, вране, жабе, јарци, Коњи, воли и магарци Могу ласно смешни стати, Ал с' це знају насмејати. Ено и сам мајмун браца (Унук наших праотаца) Зна се клибит' као .туд Ал пеуе{пј б вет 1и(1. А ми вични горој шали Што се не би неветали. Нека нсује ко би псов о,

Смејање је човеково. Смејање је право наше, II тирани с' тога плаше. Нек се смеје и ко страда, Док је смеја дотле ;' нада. Човеку се боли блаже Кад сме зубе да покаже. II за шалом има збиље. Збиља шалу напред шиље, Ако коме буде јада Нека страда авангарда. У шале је муња лака Што удара без облака, Ако не мож' да стровали, Ал бркове бар опали, II од госе прави ћосе, Па ко не би на смеј'о се. Где је шале нема плача, Шала крепи, шала јача, Шала буди, шала спаја, Измирује па осваја Она броди, она плива II по мору коректива; Шала скаче скоком лафа Преко разних параграфа; А падне ли близу циља, Пала ј' шала, није збиља. Шала ј', брате, за човека Слатка љуска горка лека Зине на њу два три пута,

УНИВ. БИБЛИОТЕКА и.БрЈЖЕ

-)

Насмеје се, па прогута. Уме шала бити смела , Зна имати и начела; Подиже се лака шала, II на висе од морала Отуд сеје клице стварне Без придике сухопарне.

Шала хлади, шала греје, Разведри те и насмеје, Муку згњечи, бригу свали, Одмори те и разгали, Од ње беже хладне змије, Србин никад без ње није, Њом је до сад јаде скид'о, Њом је многе ране вид'о.

Није шала ни без бола, У њој само јади неме, Да не продру гласи мола У неместо, у невреме, Она крпи ране, крпи Да се живот лакше трпи. * * * Зато прим'те у закриље Ведру сестру мутне збиље, (Једнога су оца кћери — Разни пути, — једни смери Док се бољи ње не лати Стармали ће да је прати, Отвор'те им братска стана Барем сваких петнајст