Стармали

7

ређује

а /.

. ј Ј ованози^в

година прва

гллвни сарадник: а' б у к а 3 в м.

овоме

25. Ј уна 1878.

ј^здаје штампарија Јк. јгајевић/ ИЗДАЗАК И ЦЕНУ види на завршетку листа.

Србин има доста моћи Ума свежа, духа чила, Оне дуге српске ноћи Нису биле без светила, Србин има дара сгројна, Има скока, има лета, Има жара самосвојна, Ж-иву клицу лепша цвета. Србин има нада веља; Србин има дивних жеља, Србин нема — пријатеља. Хај, к'о да се рај и пако На Србинску пропаст друже, Као да се сав свет мак'о Прот Србина на оруже, Горе, доле, десно, лево, Стене, место, срца мека, И.т закликт'о, ил запев'о. Остаје му без одјека. Души са дна воља радна Хита јави свога сања, Тражи мајку, — она хладна, Тражи брата, — он га гања. Тражи друга, — он се руга, ■ Тискају га, затиру га; Оком гледа на суседа Ту га срета мржња бледа. Мржња, завист, пакост, злоба, Или клетва груди мразних, Ближе, даље, свуд грдоба,

Зазирање и бојазни. Пође л' болан да се склања Под закриље ноћних снага, Из облака непризнања Лед и туча удара га. Где за другог цвеће ниче, Ту се њему чемер спрема; Тражи л' правде, — ох патниче, Твојој муци правде нема! Где се свака рана вида Нема лека његовога, Злокоб руши што год зида То сироче доба свога. Од куд чека тонле зраке, Са те стране гром га стреља, Са те стране и са сваке, Србин нема пријатеља. Као да ј' мета свију врага. Српски ж,ивот, српска снага.

Тешко ли је ширит' крила Кроз поворе толких зала, Ал још ни сад српска вила Не би надом очајала. Још он не би изнемог'о Још би Србин тренут' мог'о Преко мора, преко гора Својој срећи да поврви, Да не нма, ох, злотвора Од свог млека, своје крви.

3. Ј. Ј.