Стармали

„стармали" број 5. за 1878.

^ Како ко пословице употребљује. „Никакав одговор — и то је одговор": чуо је мали ђокица од свога ода, пак брзо отрчи матери и запита је: сме-ли узети из кутије грумен шећера; а пошто му мати иа то нншта не одговори, ђокица оде и узе — два грумена. „Батина има два краја" : помислио у себи Тоша Кавгаџић кад је пошао на вашар, па узе сикиру и оцече својој батини један крај. „Бољепона везатинег сесњим натезати": помислио је министар просвете, кад .је послао поп Б—и 100 фр. потпоре. „Лепота је за време": помисдио је у себи дијурниста Моја, кад је испросио удовицу од 40 година, која није била лепа — (ал је имала новаца.) „Кудоде јуне некидеи уже": помислио је пропалица Васа кад је метуо на кеца и последњи сексер, за који је мислио већ куиити уже, да се обеси. „Све излишно јест нездраво": тако је мудровао адвокат Двокатић, кад је редуцпрао своме преписачу месечну плату са двадесет па петнајст форината. „Свака сила за времена а невољаредом иде": тако је честитао један шаљивчина своме пријатељу, кад је чуо да се оженио. „Покорну главу сабља не сече": тако је рекао један Бошњак кад је видео калуђера обешеног. (Може се и продужити.)

Н а т п и с и. I. Назови сдободњак. Љуљко Модић као лептир Слободу облеће. — Он гине за њоме, Али за њу неће. II. Вегетаријанство у Боени. Од када сте ви Бошњаци Вегетаријанци ? Кад сте то научили? Питао их неко. — „Кад смо били у гостима, Тамо код вас преко." III. Посдовица. „Реци попу поп! Реци бобу боб!" — Савети су врло красни. Ал у пракси ништ' не хасни. IV. Сатиричар. Зашт' је само у вече Сатиричан Моца? — Јер код њега б о ц к а њ е Долази од б о ц а.

V. ЗКенске. (По Логау-у.) Кад их цмокнеш у руку Оне те изгрде. — Ја верујем да се на то Њина у с т а с р д е. 3.

П р е в о д. Сима Парнасовић је песник, и као такав, Бог би га знао како, дошао је до једне петорке бермета. Он га је .у своме одишевљењу назвао „Нектаром," и већ му је под отим насловом и оду спевао. Једно јутро, хајд он, као редовно, у комору, кад тамо комшија Шваба наклопио се на Нектар, па није да суче ко што се суче, већ мислиш, ево ће буре искапити. — Шта ти ту радиш, море Штефика? — кликну упропашћени стихотворац. — Превађамваше „Нектар" нанемачки тет Неђег Негг 1)1еМсг. 0

„Правила за кибице." § 1. Пошто већином безпосличари и траљави играчи „кибицују," то се на „кибицовање" не може употребити закон о слободи заната. § 2. Као „кибиц" сматра са онај, који се, без свог трошка при игри разгреје — било сад игра ма каква. § 3. „Кибиц" сме бити само онај, који може посведочити, да нема ништа више да изгуби. § 4. Они „кибици", који умеју читати и писати, и које играчи позову, да им при игрању бележе, принадлеже вишем чину, и добију од „преферанцког-друштва" знак морају пак платити 50 нов. § 5. „Кибици" морају бити пристојно обучени. При обављању њихове дужности, не смеју пушити смрдљив дуван или аустријске цигаре испод 4. нов. § 6. „Кибиц" мора пазити и — ћутати, што више види, тим мање сме говорити. При игрању мора се постарати, да буде увек ватре, мора свом играчу нудити цигаре, дувана, а боме и пића. Дужан је, да има узасе свагда пуну чашу, да је играч у забуни испити може. Падне ли која карта на земљу, мора је подићи и очистити. § 7. Примети ли „кибиц", да ко вара, то има званично да се накашље, да остале у позори. Они „кибици", који имају кашаљ и кихавицу, не смеју за време своје болести „кибицовати." § 8. Ако играчи у расејаности забораве, да плате „цех" то морају „кибици" платити само новце за карте. § 9. Заборави ли се који „кибиц" и да је ком играчу добар или хрђав савет, то мора бити, кажњен — за добар савет мора платити „картенгелд" — за хрђав га још ван келнер избаци у авлију. Задруга кибица „Вивак".