Стармали

„СТАРМАЛИ 4 БРОЈ 7. ЗА 1878.

83

Ова година обећава много вина. Да не буде само као године 1540. Те је године у ренском Пфалцу толико вино родило да су многи од препића скапавали. Један пфалцки властелин, да би дошао до празних буради у које би сместио ново добро вино, — овако се курталисао свога старог лошег вина. Сваке недеље држао је мобу при којој поданици његови од кулука нису ништа друго радили само су морали „ждерати". Последица је била та да се моба увек при крају потукла и са крвавим главама кући разишла. А властелин, који је уједно и судац био, имао је од тих разбијених глава толико хасне, много више него да је своје вино продао. — Чудимо се, како данашњим оудцима и адвокатима така мисао не пада на ум!

Учитед. Јово где си се ти родио? Ј о в а. У Карловцима. Учитељ, А твој отац — где се он родио? Јова. Молим господине, на то се не сећам, ја сам онда још врло мален био.

^ Млади попа први пут је стао на предиконицу. Предику Је своју на изус научио, — али тек што је три речи изустио, он се збуни. запе, стаде, — па ни маћи. У тим се зачу јака грмљавина. Ха, помисли млади али досетљиви попа у себи, — то ће ме спасти! Па онда диже очи горе и рече: „Господе, кад ти говориш, онда ја морам ћутати. Амин!" у Кад Је у прошлом рату једном прњаворцу одвалио топ обе ноге, он рече у себи: „Тако ми и треба, ја сам толико пута препоручивао богу и душу и тело моје, — а на ноге сам сасвим заборавио.

Пацијенат. Али господине докторе, какав сте ви мени рецепт прописали пре две недеље! Д о к т о р. Но, па какав ! Пацијент. Ево ја сам био сада у Бечу иа сам ваш рецепт показао доктору Ополцеру, а он ми рече да тај рецепт није за човека већ за коња. Д о к т о р. Пак ? П а ц иј енат. Но пак ! то значи да сте ми рђав рецепт написали.

Д о к т о р. Варате се. То значи да вас Ополцер не познаје тако, као што вас ја познајем.

Седили су на балкону: Мама са својом малом ћеркицом, па су гледали како сунце залази. „Видиш, дете моје, сад је сунце леглода спава!" После кратка времена почеше и жабе крекетати^ Онда опет ћерица трже маму за руку вичући јој: „чуј. чуј, мамице, сунце већ хрче!"

Госиодин катихета говорио је својим ученицима осмошколцима о моралу. Па ће завршити овако : „Зато будите на опрезу, и запушите уши ваше пред саветом хрђавих и неморалних људи!" — Тек што је он то изустио, ал сви ђаци, као да су се договорили, запушише уши своје прстима. Тек што су се вратили са венчања а млада се већ покајала и хоће да осгави свога мужића. „А шта ти би наједаред душо моја, па зар се ниси пре једног сата пред олтаром зарекла да ћеш ми бити до гроба верна!" „Јесте, и ја признајем да сам се зјарекла. У место н е ћ у казала сам хоћу." Одгов ори, „Ода на хезоименије госпође и т. д." У овај број није могло ући, — а не знамо оћелл моћи и у идући. Промислићемо ое. С. Јовановићу у С. Ваша два натииса забацила нам се. Молимо ношљите још једаред. „Кукијада". Пиомо је вијало уредника кад је на нуту био, па се још није вратило.

Илустрација за овај број стигла би из Беча тек после пет дана. Да се не би закаснили пуштамо га без илустрације, А накнадикемо у идућим бројевима, И справак, У 4г броју Стармалог, нодпнс нод несмом Ибриша и Санко погрешан је. Треба да стоји В. Г. Јовановић.

„Стармали" излази 10. и 25. дана у сваком месецу. Годишња је цена 4 Фор. За Јуни, Јуди, Август и Септембар 1 ф . 34 новч. — а до краја ове године 2 ф . 34 новч. За Србију: Годншње 10 динара, на четири месеца 18 гроша, а до краја ове године 31 грош чаршијски.

Писма и све што се тиче уредпиштва, нека се шиље на адресу Др. Јов. Јовановића у Каменицу (КатепЉ рег Рс1;егтагЛет). Предилату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. (Деива^г.) Цена је огласнма 5 новч. од врсте. једпе

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетна до данас.