Стармали

126

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 11. ЗА 1878.

Шајкашима. На дан. кад !«• ее требнтп чисто жито од кукољн. Било ј' време, кад се с хвалом Сваки шајкаш звао „Лалом"; Ту је лалу нашим широм Срб носио за шеширом, Па накићен њеним дветом Виђен беше нред свим светом. Сад би браћа радо знала: Је-л' та лала прецветала. И у ноћи и на дану Шајкаш беше на мегдану. Куд он стиже, земља с' тресе, Топови му клањаше се Где јунаци за род гину, Ту он стиже на висину, А сад да га отуд стера ,,Неки доктор Пера !•' Где си, Чичо, скупа зкртво? Твоје тело лежи мртво. Али дух твој мртав није, Он весело данас бдије; Дух твој струји кроз све наше, Кроз соколе, кроз шаЈкаше (Само не кроз оног жмиру, Кроз б а б и н о г ћ и р у). Крље, бубе, лисци стари, Кукавице, себичари, И цигани неопрани,'] И пауци трбушани (Убила их вечна тама!ј Плету мрежу вашег срама. Газдер'те је данас јавно, Није ласно, — ал је славно! Де шајкашу, дедер Лало! А тако те обасјало Сунце, које тражи цвеће, А на хрђу синут' неће. Диж'те барјак више, више На ком чисто српски цише: „Нек се стиде синци мрака! — Живео нам ЛАКА!" —рмШетња по Новом Саду. X. Јесен је увелико већ превалила, берба је прошла, кисели купус и проколе мећу се у бурад, суџуци већ готови, путови исироваљивани а и сад је ево настало жалосно полузимско време: блато, хладноћа, магле н сватовп, све само такве ствари, којих се крштен човек ратоспља. Један ми пријатељ вели ономад : „Брате, код мене је све весеље за весељем: славио сам крсно име, саранпо сам пуницу, клао сам свиње и ужегла ми се маст !* — Народна песма вели: „0 јесени грожђе бери, бери, па се женп!" Грожђе (и бостан) смо већ обралп, сад нам само јошт остаје да се женимо. И доиста кад нас у Новоме Саду недељом и чегврт-

ком пуне су улице сватова, јер су се пооженили сви они, који нису оставили то за боља времена, или који чекају да буду млађи. Силна сватовска кола лете сокацима са гајдашем и лепим певачицаиа, те ти доведу живот (и срце) у опасност. Пешкири бело-црвени и „шлинговани" заденути коњма на глави вуку се по блату: а по шеснаест девојака у једним колима или таљигама лепо умивене, очешљане и набељене певају сватовске песме; веселе су, јер су им се момци вратили из Бос-не ; само шго су у Босну отишли обријани, а онде мора бити да нема бербера, јер су се већином вратили са п у н о м брадом (чега ?) Момци, први дошли у вароши, јашу коња бедевију, који све упропнице скаче, а кад други пут тог истог момка погодиш да те на том истом коњу одвезе у Футог, а он мили као корњача и све ти се чини канда не идеш напред, него се враћаш < натрашке у Нови Сад. Други ожењени људи возе се на кењима стражњим п код свакога бирцуза успут застану мало да као људи попију чашу вина и још пре венчања певају „Исајије ликуј !* Срећом се на оним колима што су умакла напред покрва руда или точак, те их ови стражњи опет стигну Деца и чизмарски шегрти вичу за сватовима и бацају се грудвама, свирац се осврне, опсује неигго, пљуцне па оиет даље свира. Ко се у то доба шеће сокаком, тај ће отићи попрскан кући, за то наша господа седе за то време мирно у кафани, госпође се картају код куће а црквењаци сачињавају публику у цркви. Како је јесен наступила ми Новосађани постадосмо, као и сваке јесени, прави Шајкаши. Не п> томе, канда би и ми имали комуналне школе, или да наши свештенпци и учитељи кортешују код народа који их плаћа, за владиног кандидата — тога код нас хвала богу нема; јер наша општина не би онда била равнодушна —, него смо ми сада по томе, што су нам дошлешајке с воћем, и тако нам је сад најлепша шетња на Дунав, где су нам стигле из Славоније шајке с јабукама, крушкама, оскорушама, те сад идемо свакп дан и по свакојаком времену на Дунав, где по цело после подне шећемо, те купујемо онде вруће кестење, хладне јабуке, труле крушке, незнам какве мушмуле, ревматизам и дифтиритис. Срећа још што је наша добра госпођа Петермајерка свој кијоск на променади давно 1: затворила, иначе би ми какви смо пажљиви на своје здравље, били у стању сести код њенога кијоска и јести сладоледа у порцеланској тацли и у новембру. Кад смо даклем шајкаши онда треба и да нас занима претстојећи избор посланика у Шајкашкој. Онде имаде два кандидата, један је доктор медицине, а други права. Онај ирви је јефтинији — само један бугер * А шајкаши треба да су е к о н о м и, јер су и онако већином економи. Др Стојковић има сву спрему за посланика саборског: он је као медицинар учио а н атомију па за то ће се на сабору борити за автономију; он уме врло вешто парати људе; кад се сабор нодели на секције, он се ту најбоље разумева: колико је пута правио секције? Он уме н млого говорити, за то се за њега заузимају све бабе и сви бабини у батаљопу! те ће тако и ои