Стармали

„СТАРЈШШ" БРОЈ 1. ЗА 1879.

7

Војеик дошав са страже уђе у капетанову собу да му се пријави. При салутирању одиосно презентирању начини неку погрешку. Капетан се на то наљути и нродере на њега с речма: ианоље — јошједаред. Војник је морао то некодико пута опетовати, но ипак неучини капетану по вољи. Канетан разјарен скочи са свога канабета узме од војника пушку и рече му : „Иди ти на моје место пак пази како ћу ја урадити па ћеш тако исто и ти носле учинити." Војник беше родом из шијачке, па се неће нико ни чудити што је он речи капетанове другчије сватио. Дакле канетан уђе у собу и изврши све но иропису — но још право ни готов небеше — ал ти се наш шијак онако својски на капетана продере и рече: „напоље — јошједаред" — Капетану се то и нехотиде доиадне — те бистром шијаку за овај пут казну опрости. Н. Љ. м.

Две девице заволеше једног курмохера, једна да га својом бистроћом искуша којој је он већма наклоњен рече му: Госиодине! Мећем случај да иас две у присутности Вашој упаднемо у какову дубоку воду — којој би ви пре руку пружили ? Ја мислим да ви знате боље пливати — прихвати курмахер — који је и овом приликом ноказао да је мало од Еве старији . н. Љ. м. Нрпјатељ Евпи. Неки Турчин ожени се и добије врло ружну булу. •Ова га по источном ;'обичају запита: ко ме јој се је сло■бодно показати ? Коме год хоћеш — само мени немој — одврати јој наш Мустафа — који је као што видимо лепшег густа био. н. љ. м. Кад није жена узрок мужевљевој смрти ? И ја држим само онда кад муж од љубави умре. Н. Љ. М.

пирио — Овај прем и накресан одговори им : Ето браћо седим. Сво се село око мене врти а ја чекам и мотрим кад ће и моја кућа нреда-ме доћи па да што пре у собу уђем. Н. Љ. М. Слепад Пера изудара слепачки (Бог да сваког слепачки батина сачува — јер тај где увати — непусти) чич Маркова синовца Пантелију за некакову буџу, коју је чич Марко још негде летос од Пере због неке враџбине украо. Панта, нрем је знао да му нико батина из леђа извући неможе, ипак се потужи чич' Марку а овај сав догађај суду нриповеди^ на што буду одма сви позвани. Судац опазив међу обтуженицима и слепца, продере се на овог: хуло једна, та зар се и ти усуђујеш тући — а незнаш да ћу те на четир недеље у ону „најтавнију" бувару бацити. Не мој госнодине ! проговори Пера — та зар ви још невидесте да ја у таковој бувари обитавам од како сам се родио. Досетљивост перииа и неразмишљеност судчева иомогоше овај пут Пери — и он оде кући. — ' ;; , ј Н. Љ. М. Просилац А јели Вам госпођица кћи у кувању вешта ? Мати. Та нећете ваљда још и то захтевати, да ја од моје Софике куварицу направим.

Н. Љ. М.

Старожења С. Г. кад је већ у име божије и четврту. женицу на онај свет отпратио — није баш много јадиковао и то само с тога, што се је тешио с речма: „Кад Бог узима — узећу и ја" (разуме се пету из Боке.) : — н. љ. м. Брат Јова прилично надеран пође из бирцуза кући. На путу — пошто је у пићу на ногама слаб био — завали се у неку јендечину. Ту га застану ноћни стражари и запитају га : шта он ту ради — ил можда се је повам-

Доста вам је велика рана, а ето Вам се и мозак види, приметиће бирташ неком кочијашу, ком су мало час „тринкбрудери" главу расцонали. П1та, зар се мозак види? одговори чисто изненађен слуга. А фала Богу. Молим Вас будите добри те ми извадите малко мозга, да ношаљем господару — те да га уверим да и ја „имам" мозга — прем је он мени увек говорио да сам „без мозга." Н. Љ. м. Цар. Зашто непушите кад Вам је већ лула у руци ? Војник. Г. капетан је зановедио да се на стражи пушити несме. Ц. Знате ли Ви ко сам ја? В. Знам. Ви сте цар. Ц. Дакле ја ти дозвољавам да пушиш. В. Ја оћу. Ал ако дозна г. капетан, биће нам обојици јао и помагај. Цар се насмеши и одјаши даље. н. љ. м.

„Стармали" излази 10 , 20 и последњег дана у сваком месецу. Годишња. цена 4 ф . цогодишња 2 ф . иа 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцегошшу на целу го- ј дпну 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр, чар' ,

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новоме Саду. а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Предплату нак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у В.ови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.