Стармали

УРЕђУЈЕ ЗМА.1-Ј0ПАИ ЈОНАНПВИћ. ГЛДВШ1 СЛРАДНИК АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ДРУГА УНОБОМЕ САДУ 31. Јануари 187У.

А.

ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Светли гробови.

(ДЕКЛАМОВЛНО НА СЕЛУ, КОЈЕ СУ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај на гробљу, на голему ? — Та увек смо ми на њему. Гробље ј' земља, кбм се ходи ; Гробље ј' вода, кбм се броди ; Гробље врти и градине; Гробље брда и долине, Свака сгопа : Гроб до гроба. Гробље ј' спомен доба свију; Гробље књиге, што се штију; Новесница свих земаља, Староставник дара, краља, И читуља виших слика, Избрапика, мученика, Од почетка намтивека, Све ј' то гробље Ал је и колевка. Нема броја ни имена ^ виеини звездам' свима, Камо л' броја и спомена ^ земљици гробовима! Милионе прогутала ј' тама, Црна тама многих тисућлећа, Нико их се више и не сећа, Но по деком увек гори свећа. *^ л је свећа, ил је име светло. 7 Г' 1 С У Дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својом зраком красе. Ги гробови,

ПРИРЕДИЛИ ђА1|Н ВНШЕ ГНННАЈЈИЈЕ Г.ЕОГРАДСКЕ ђУРЕ ЈЛКШПћА.) Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају. Кад се умље у прошлост удуби У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свеге, У давнине и свете и клете Да ти мис'о иута не помете. То су ватре догласнице Нружајућ се из даљних еона У поворци оној дугој Досветљујућ' једна другој Струјом, која напред лети Тежећ' само једној мети, Па се тако светли млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа, коме нема гроба. — У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о, кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности.

Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне светлс, Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац борцу довикив'о : „Де ја стадох — ти ћеш поћи !" „Што не могох — ти ћеш моћи!"

25. .ТАНУАРА О- Г. У КОРИСТ НОРОДШЈИ ЦОК.

„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!" „Што ја почех — ти продужи!" „Још смо дужни — ти одужи! ; ' То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова они зрачни Спајајући громким јеком И божанском силом неком, Спајајући век са веком II човека са човеком. Око сваког светлог гроба, (Баш ка' горе око звезда) Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара, Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара. И ти паде, драги брате! „Нисам, децо, вас док траје!" Је л' ти борба била тешка ? „Покушајте, милина је!" Шта си хтео ? — куд си пош'о ? „Тамо куд се стићи мора!" Зар је вера тако јака? „Увек јача од злотвора!" Мало иас је кој' би смели „Ал вас јака сила креће!"