Стармали

„ СТАРМАЈШ" БРОЈ 4. ЗА 1879.

Деда ћајка у Сегедину, Деда ћајка нађе се једном у Сегедину. Ходајући тако по вароши смотри у једној кући (код вирштлера) доста кобасица, те иошто је гладан био, сврне да купи што за јело. Све му је скупо било. Најпосле погоди се те купи 6 комада салфалади. — Он је сам својом руком избројао 6, па плати те хајд. Ал сад му паде на ум да незпа како се то једе; кували се ил се пече; — та ваљда се не једе пресно. Кобасице у лето јести пресне, та то немож бити, а ко зна јели их онај дебели месар и обарио. Врати се да пита кобасичара. Овај му смешећи се одговори да може јести како хоће. Е није то мени доста вели деда ћајка „једи како хоћеш", него дајте Ви мени цедуљу како се то приправља, пак ће моја баба мени уредити онако баш господски; а имам ја добри људи „ писмени" који ће баби прочитати. Продавалац да га се ратосиља, узме парче артије, нешто нањ напише па га даде ћајки. Овај узме и изиђе на поље са спуштеном левом руком у којој је носио салфаладе, а десном је турао добивену цедуљу у џеп од прслука. Кад ал један вешт ловачки пас, — који се туда шуњао као „кер око месаре" — шчепа кобасице из ћајкине руке па —• узагреб. ћајка се тргне, види шта је, па се брже стаде пипати по џепу. Кад нађе цедуљу, а он ће онако јасно, да га лопов још може чути: Ее, јест, да, ал у мене је право, цедуља, да видим како ћеш јести без цедуље, тамо њему Ирода лудог и лоповског, ма да си госпоцки. Пас је дабоме кобасице однео па и без ћајке и његове цедуље — појео. ћајка се још тешио што се лопов неће моћи аснити без цедуље, јер, вели, данас све иде на писмено, па ко то има тај је у праву а не онај што украде. Кад је отпшао кући још је с бабом било триста чуда што није знала по оној цедуљи кромпире кувати, по којој је требало купљене кобасице. — с. в.

Вести из народа, Нриметили смо, да се не само у Новоме Саду, него и иначе по свету, догађају смешне, луде, шаљиве, сакате и недотуиавне ствари, те ако ми само новосадске бележимо и зарезујемо, онда изгледа, као да је осим Н Сада цео остали свет озбиљан, паметан, зрео, здрав и дотупаван. За то смо ради под горњим насловом, да доносимо извештаје са свију страна, где наш народ живи и молимо све наше пријатеље из свију села и вароши, у које „Стармали" допире, да пас извештавају о догађајима у своме месту, а који нису на своме месту, како би им места у „Стармалом" по заслузи дали. Тако ћемо овде почети са највећим српским местом, са Вел. Кикиндом. Тамо су грађани склопили једну касину. 'Го је врло лепо. Већина је у тој касини српска. То је још лепше. А сада долази најлепше. У касини имају онп књпгу за жеље и жалбе, где сваки члан може унисати на своме језику шта би желео или ако има на што да се жали. Међу осталим

налази се онде и ова жеља на мађарском језику: ТГб2<;еИ Реп7,1апк)к Т т г! МећогЈабзек 1ект1е'1уеб ће&1уабауа1 о^акћаШ, низгепп!; п!;ка ра{,поИбпшбза1 рагокић, ЈоуаПб егхећпи ХЈјуМекеп те§је1епо ,,8гегћз1а Кагос1 и с7.1 т(1 бгегћ роШ1са1 1ар, Сазбтопак вгатага те §б2егег (;еббек. КајкоуИз Соп81ап1;т 1е1кебх; 81;ап.коуИз 81топ к. 1е1кебх. Дакле два српска православна попа пишу м а ђ а р с к и и желе лист по своме густу. Сравните ове људе са оним свештеницима нашим, који су се пре више од сто година, тестерисати дали за православну веру! Ал' ако их сравнимо, те усхтемо о томе даље говорити, онда опет цела та ствар не спада у „Стармалог", зато хајдемо даље. У Ш и д у има један п о п а, за којега кажу, да је премудри л о в а ц. Жао нам је трошка да му донесемо слику његову у његовом обичном т. ј. ловачком оделу. Тиролски шешир, сив капут са зеленом дизгом, чизмама од кордована и наоружан од главе до пете, с торбом ловачком и керовима виде га Шиђани сваки час. Кад га је .једна баба први пут видела, прекрсти се и рече: „Тако ми св. Јоакима и Анастасијо! Ја управо не знам, је л' ово Хаџи Лоја или наш ишпан? Прости боже согрешеније, ал' ја не смем ни да помислим да је то наш духовни пастир! Ал' тако је то, кад је беспослен, па нема ни јариће да крсти него у лов иде!" У Б е ог р а д у замолиће ових дана кћи својега оца, да јој узме „Кувара" од калуђера Јеротија, јер, вели, ова наша куварица не зна скоро ништа да кува. Отац ће на то ћерци: „Мани га се ћерко, ни тај кувар неће бити бољи, а да је ваљан, не би га ни калуђер Јеротије отпустио! Аб. Добро се је „опсетио," Г а з д а: Та море ти си отерао десет коза ! С л у г а : Десет да. Г а з д а : А ето дотерао си само девет. С л у г а : Па девет да. Г а з д а : Та убила те иза плота буџа (тамо њега) ваљда видиш да ти једна коза вали. Слуга: Боже сачувај! Ја не видим да вали. Г а з д а: 0 ! Ако нисам с обешењаком награисао. Јоване ! (зовне еина) иди молим те у село и доведи десет људи. (Јован оде — људи одма дођу) Газда наставља: Пзброј те људе! С л у г а (броји) . . . Има их управ колико и коза. Г а з д а : Сад ћеш видити. Људи! Молим вас будите добри и уватите сваки по једну козу. (Људи увате — само један оста кратких рукава — јер је наш досетљивац с оном једном у своје време добро бркове омастио). Газда. Но пусгајијо! видиш ли сад валил? С л у г а ! Ја још не видим. Г а з д а: Е па \<ад невидиш, ди је овом десетом човеку коза ? С л у г а : Био ион ватати док је било па неби остао поред толиких коза кратких рукава. Саопштио н. љ. м.