Стармали

УРРђУЈР ЗМАЈ—ЈОВАИ ЈОВАНОВИћ. ГЛАВНП САРАДНПК АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ДРУГА УНОВОМЕ САД 10. Марта 1879.

ПЗДАЈЕ Ш1АМПАРИЈА А. ПАЈЕВИ6А. ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

С е г е д и н. Један ветар из ненада Вад прекипи, насип пада; Један врисак : „зло је! зло је!" II варонш нестало је. Ох како је судба силна — „Ман' се судбе, не разбирај, П.омози им Србе, брате, П' онда стани и размишљај!" Кад помогнеш колко можеш Онда ти се већ не кратп Онда истом можент стати, Онда можеш размишљати. „ Хеј, ако је ко што веле Да несрећа кога скучи, На грехе га опомене, Омекша га и поучи, Поведе га правом путу, Поведе га покајању Онда ни ти, невољниче, Немој ни ти роптат' на н>у ! Грозан удес! Страшап удар, . . Ал ако се наук прпма, Из несреће тако грдне Могла б' синут' срећа свима.

Титулус зеванди.

Јакна прсдавања. УП. О рачунима. Поштована публико! И ја, као и многи други научењаци, имам то лепо својство, да могу говорити о чему год хоћете. Разлика је међу нама та, штоони више пута не знају оно о чему говоре, а мени се опет дешава, да не знам о чему ћу да гсворим. Јутрос сам још у кревету почео о томе да размишљам: 0 чему ћу, боже, да вам вечерас говорим! Није ми ништа иало на памет. Онда се одлучим да се обучем, да се прошетам пијацом и улицама да завирим и у коју кафану, да прислушнем о чему други људи говоре, па да и ја о томе говорим. Људн су говорили и шаптали о некимрачунима. - Е па гилт, и ја ћу да говорим о рачунима. Даклем шта је то рачун? Једе-ли се то или пије? Ако је мастан може се и појести, ако је ликв и д а н може се и попити. Али шта му је права цел, да се поједе? или да се поније? то се не може јасно определити, — то је ствар густа. Рачун се предаје у школи. Ако га предаје? Учитељ или учитељица. Зато је највећа неправда и новинарска пакост викати на какву учитељицу да она не предаје рачуне, — кад она то сваки дан ради. Чудан је овај свет. Он не пита: где су новци? већ: где су рачунн? — Једно даје а друго иште е па може-ли се таком свету за доста учинити! и заслужује-ли такав свет да се човек (или жена) на н>ега обзиуе! На онда дешавало се више пута да човек (или жена) заиста пол<жи рачуне. А свет онда викне: то су ћорави рачуни! —■ Е сад узмите, молим вас, није

Сксп-Ј* ■