Стармали

ГА ■ М

УРЕђУЈЕ ЗИАЈ-ЈОВАН Ј0ВАН0ВИ6.

ГОДИНА ДРУГА

ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИМ.

ГЛАВНИ САРАДНИК

УНОВОМЕ САДУ

ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ

абуказем.

20. Марта 1870.

ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Не би с горег било! Ономад се шетах Мало променадом И ту сам се срео С мојим кума Радом. Он беше суморан, Невољан и јадан, Као да је од три дана И жедан и гладан. Да сам богат дао би му Какву помоћ малу, Ал сиромак, ко што сам, Ударим у шалу. „А шта велиш, куме, Да ти је бог дао, Да сад имаш деце, Би-л се радовао?" Уплаши се човек, Кад те речи зачу: Бре мани се деце, Не знам ни сам шта ћу! „Не мислим ја мале деце, Да ти пилеж плаче, Већ велику децу, Кћери удаваче. „Па да једну удаш За каквог месара; А друга би можда Избрала пекара.

„Трећа да ти нађе Зета траФикаша; А четврту то већ знаш, Дао би за бирташа." То је била шала, Али не погреши, Јер се Рада разведри, Брк му се насмеши.

-рм-

Титулус зеванди. Јавна предавања. IX. 0 луксуоу. Но још ми само то фали, да дирнем у луксус, или да забагљам руком у рој љутих зољева, или да пошљем моја танка леђа на Футошки вашар (са препоруком на господу комесаре), или да објавим рат колубарским мувама, или да ступим у алијансију са Енглезима против Зулукафера, — јесте, само ми то фали, иначе сам потпуно здрав и читав. Али забога, поштоване госнође и господо, та ја и кад бих хтео не могу луксусу нашкодити ама баш ни трунка, кад бих се попео на врх Авале, — не, кад бих стао на сред новосатске променаде, па кад бих махао и рукама и ногама, и кад бих ту викао колико ме грло подноси. „А јао у помоћ! Ватра! Геиег! Каићег! Уби нас луксус!" Луксус би се само смејао. Њему је за цело мило да се сви његови противници једанпут већ извичу па промукну, него да једнако зазире од ћутања и какве потајне завере њихове. А друго, где то пише да сам ја противник луксуса! Мени је само стало до тога, да се мнења раз-