Стармали

66

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 9. ЗА 1879.

Шапне д' намет; ради море! Обрецне се: натраг бре! Ко га види, чини му се Господин је, а не геја, Ал' кумир му „Пивни извор" А не празан свет идеја. Кад му своју драж украте : Љубав, песма, мезе, ниво, Он ће рећи: збогом свете, Доста сам те с' наужив'о! С мисдима се сдабо дружи, Не да бризи да га тре; Шапне л' памет: ради море! Обредне се: натраг бре! * * * Уживати, па умрети, Куд' ћеш лепше, то је цвеће ! Ал' ако те старосг стигне, Смрт призивљеш, а смрт не ће ? Па те старог заокупе Све тешкоће овог света Скупо ћеш ли искијати Све грехове младих лета. Зваћеш мисли, ал' их нема ; Празна гдава, празно све. За то сада на пс пута, С криве стазе натраг бре ! м. п. ш.

Титулус зеванди. Јавна предавања. X. О образима. Поштовано собранпје! Намеравајући рећи коју реч о образима, приступићу таки к теми, без у в о д а, јер се о б р а з не слаже са уводом, у в о д е и образи нити су се кадгод међусобно трпели, нити ће се икад трпетн. Што се вели да су људи створени по образу божијем, то је бар у толико нсгина, у колико се зна да ђаво и нема образа, зато и они људи , који немају образа, јамачно су ђаволскога порекла. То се порекло порицало али се није порекло. Образ је стављен таки испод очију, а то значи да се он не боји видела и треба да је увек на виделу. Образ је стављен на предњој страни главе, зато онај (човек или народ) који иде натрашке, тај не иде са образом, — са образом се може ићи само унапред. Највеће образе имају они анђели, што дувају у трубу, а најмање образа имају они ђаволи, што трубе кроз неке чивутске новине. Образ је са човеком, који штује образ свој, тако срастао, да га нико од њега раставити не може. Јунак може у рату изгубити прст, руку, ногу, уво, око, — све може изгубити само образ не. Нема те пушке, сабље или топа, која би му могла образ однети. Баш да му се одсече образ, он се опет враћа са образом. Образ даклем мора ипак да је нешто божанствено,

што не може ннко погазити, док га човек сам не погази. Нема сумње да је образ нешто врло важно на што ваља да се угледамо, јер се најмањи образ зове — образцем. Ко нема образа тај се служи образином, и он признаје да је безобразлук гадан. Наш женски свет потпуно је схватио важност образа, зато обраћа на њега ванредну пажњу. Од свију руменила и белила најлепше је руменило стида и белоћа невиности. И враг му баби, баш то се не може добити у апотеки, — (а баш и кад би се могло добита, то бп госпође апотекарице за себе задржале). Јесте, то руменило и белило није на продају, то само природа иоклања, а ми треба да му се клањамо Па поред свега тога ипак има на свету много безобразлука* Безобразлук је н. пр. кад се адвокат опије добивеним форшусом, па заборави отићи на рочиште. Безобразлук је кад ко коме стане на жуљ, па га још тужи да му је подметуо ногу. Безобразлук је кад ђак хоће више да зна него професор, — или кад професор неће ни толпко да зна колико ђак. Безобразлук је кад г спођа докторка овако дочекује нацнјепте : \\'(М1 зисћеп зГе, — с!еп IV и п <1 е г Вос1ог ? Безобразлук је кад црквени тутор од старих налоња направп својој деци штуле. Безобразлук је кад ко помоћи иште, а поклону се руга. Безобразлук је кад пастор ону руку којом ћуша, пружа на целивање. Безобразлук је кад који уредник ннје задовољан са субвенцијом, него хоће још и претплату. Е, ал кад би ја хтео да изређам све безобразлуке, који око нас гамижу, онда за цело не би био готов ове недеље (макар да је велика недеља). Мађари зову образ к и п, јер им заиста образ мора да прекипи срамом, кад се сете каква су нам висока брда обећавали, а какве нам дубоке јаме место њпх пружају. Образа пма и з в е с и и х и н е и з в е с н и х; извесни су образи дебели као ђон, — а неизвесни су образи врло интересантнп и побуђуЈу љубопитство, н. пр. Каквим образом може погледати европска дипломација у очи словенским народима на балканском полуострву ? Каквим ће образом изићи неки архипастир у идућу народну скупштину ? Каквим ће образом изићи неки омладинци пред Светозара Милетића ? Каквим ће образом шајкашки посланик доктор Пера дати рачун својим бирачима о своме ћутању? итд. А што се мене тиче, ја мислим да сам са овим великонедељним предавањем довољно доказао, да умем не само звонити, него и клепати. Ако сам дакле какве оклепане фразе употребио, признати ми морате да је било сасвим сувремено. А сад нам долази светла недеља, — лепо би