Стармали
71
Једна стара комшиница, Крша Багарина — није то дала рећи, него рече ја знам жалоснице мени, шта је са нашим Бабом — та њему није мешена поступаоница — па зато неможе се оженити ма ишао куда него гледајте сутра па га онако од невоље повите: једна млада, ма која из комшилука нека га задоји. — а деца нека мало око куће са поступаоницом протрче, па вера и Бог видићете да ће се Баба док на прву девојку оде оженити. Пошто су се баке мало више напиле, које вина које ракије — онако весело разиђу се — а поступаоница биће у недељу. — Јата брат Бабин спреми за недељу све што је требало, и Баби саопшти шта ће са њиме да будеБаба се у први ма био противио томе лудом подузећу, али на послетку, од тешке невоље и ту за њега грдну срамоту науми поднети али нод тим условом да сисати неће, ма навек нежењен остао. Јатина жена, а Бабина снаја у суботу зором једно дете већ је послала у виноград да лишћа набере за винову сарму — пријатељ Јаша иде у варош да купи сапуна, па му снаја наручи да јој донесе за четир грошића ситна бибера од Костића, јер Грк Јоца наш виле га саџале, пола у бибер прашине помеша — она се засукала те чисти прасе за нечење, правила би и олифне ал нема гвожђа попадија јој неда јер се дури на њу — што код ње попа чешће одлази а баш и немари — испећиће једну вику мавиша и локумића — : а мож и са некмезом шеширића, то уча воле него девет шигица. Дан се већ заоду клони, прејурило је већ и вечерње а и бабина је снаја са свим готова — само јошт није на супу умесила, ал то може ујутру рано, када са јутрења кући дође; флекице ће бити за час готове. Осване недеља — Баба се по конгу шета, па се заштудирао гле, вели, мене матора сад да повијају, и да праве самном као са они бегечани тијатор — ја под старост да постанем комендијаш као шуша — е то неби никад рекао, да ће се то на мени збити — ал нека што му драго још ћу ово препатити — па више ништа и ни зашто нећу да знам. Дође време и ручку, сродњаци већ купе се; баба за бабом — човек за човеком посадише се за стол, све по старешинству; свака баба износи шта је младенцу донела која пешкир — која пантлику с чим ће Бабу опасати, по нека богме и кошуљу, понда ти Бабу намолише те леже на креветац, бабе донесоше неку поњавицу, те га умоташе па га као малог стегнуше, да ни ногом ни руком маћи неможе — разапеше на њега два, три, чаршава — те направише над њиме комарник — неке вичу, јао жалоснице метите под њега пелене — а нато ти ево и кума вишине Маре — те ти се над Бабу нагну да га задоји, Баба стискао зубе као да је склопио али све бадава кума Мара га задоји а Баба сирома све грца од тешке муке и срамоте. —
„Стармали" излази 10., 20 и иоследњег дана у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на цеду годину оО гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар -
Кума Мара викну: сад је готово, и сви гости повикнуше, амип — нека је жив и здрав младенац. Сад извадише испод црепића поступаоницу стадоше је ломити и сваком по комад, делећи трчаше сви по авлији и око куће, а док је то трајало дотле и Бабу развише комарник покварише и све спремише као да никад није ништа ни било — па тек онда стадоше ручати. Гости ручају, али Баби се не руча — не сме сирома да се на сокак номоли — деце чопорови пред кућом — девојке туда пролазе па се кликоћу — момци псују семе бабино — неки веле, ал је мазгов, други опет да је извећао итд. а девојке — е вели нека: друго, не би се сад за њега удала ма да има спајилуке. Баба све ово чује, па оће да пукне од једа — али није вајде, ништа му не помаже — ни сивачка кнежева бронца. Тај дан Јата је прославио баш како ваља, а сутра ће одма у Пирош да загледа себи домаћина и пријатељ^ а Баби девојку. Сутра дан Јата оправи кола, седне на њи са Бабом, па за часак ево их у Пирошу са пријатељем код кога су стали — одма похите к девојци. Девојка је била леиа и ваљана тако, да јој како Баба тако и Јата баш ништа нису могли замерити — пријатељ девојачки отац био је баш у тај иар тутор — из чега се даје закључити да није био којекаква шуша. Човек крупан у глави, као кулпински стари поиа што је био одрешит. Диванио је као какав адвокат, а није ни чудо^ та док је год село са спахијом парницу водило, тутор је увек на челу опозиције био. Пирошани га баш зато стрнаше за тутора, што је имао обичај кандило псовати, неби ли се од тога одучио. Баба је девојку просио, а тутор није га одбио и тако Баба на своју велику радост још то вече девојку запроси и кући са пешкири дође, чему се сва родбипа му обрадује. До венчања, родбина је девојки ишла, погаче и друге понуде и колаче носећи, а међу тим и венчани дан приспе. Јата је грдне сватове сакупио, све што је било бољи и бољи људи. Ту је било до 20 кола иуни глава — једно над другим гамиже. Такове сватове ни нре ни после није Футог видео, да ли на срећу ил несрећу Бабину, то се још незна, нити се даје напред предвидети. (СврцпЉе се.)
Новије Ењиге, (Под овим насловом навестићемо сваку кљигу, која се уредништву тога ради нрииошље.) Бачванеке песме. Скупио и издао Стев. Бошковић у Н Саду Срп. н. задр. штамп. Списак накладе књижаре браће Јовановића у Панчеву Штамп. браће Јовановића. Увео листак. У спомен Стјеп. М. ЈБубиши написао Тод СтеФ. Виловски у Бечу, јерм манастир.
Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огљановића у Новоме Саду, а коме је наручније Дру Јовану Јовановићу Змају у Београд. Иретплату пак иогласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. Дена је огласима б новч'. од једпе врсте.
још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "Шб