Стармали
114
.,стармали" број" 15. за 1879.
ћушка —- са два гледишта (хисторијска студија од II. —- ена) Пре него што се у подробније претресање ове теме упустимо — гледаћемо одмах још с почетка па колико је могуће све ћушке у неке подразделе поделити — те тако наравно нмаћемо се са мање ћушака бавити. — Да се тим нисмо нимало о практичност огрешили, мислим да ће нам свако, без многог оклевања, допустити. (ћушкологија.) Де.тење ћушака уопће: Највећи научењаци деле ћушке (молим ово не треба криво разумети!) на „физичне" и „морадне". Ово ћемо делење и ми прихватити; а нгго се тиче наше ствари, узећемо засад само физичне за предмет нашег испитивања. Моралне ћушке спадају већ у вишу математику и политику па с тога гледаћемо их и ми избегавати и тек ако се при родословију „ћушака" мало на њих осврнемо. Да буде пак ова наша расправа знанственија и систематичнија — поделићемо развитак читаве ћушкодогије на периоде, односно на: стари, средњи и најновији век. I. Стари век. Као што су свакој науци слаби ослонци у т старом веку, тако исто и траговн најстарије ћушкологије, застрти су црном. копреном незнања, тако да скоро све што о њо.ј знамо постигнуто је једино, тако рећи, нагађајућом критпкол (сппса сопјес^игаНз). И отуд имамо ово: први почетци ћушкологије засижу још у адамску периоду. Дакде, ћушкологија је тако стара као и род људски. Прва ћушка што је на свет пала била је морална ћушка. Ту је ћушку запамтио и сам Адам јер се она непосредно баш њега и тицала Адам и Ева преетупивши божије заповједи, били су по ондашњем казненом законику строго кажњени — која је казан већ нама свима добро позната и која се казан зове: „нрва морална ћушка", Што се пак тиче физичне ћушке — и она баш није пуно млађа од моралне; у пајмању руку једно тридесет годииа. — За ту се ћушку узима да се је онда збила, кад је Кајин онако незгодно Авела ћушио, Истина бог, ми ту не знамо је ли он њега баш онако ћушио, као што се ми данас ћушамо правом ћушком — или га је може бити гануо сикиром ил' левчом, ил дршком од метле — или му је можда помешао у каву арсеника ил му дао говор шајкашког посланика на угарском сабору, да чита, ил ко ће знати како! Но доста то, да се је догодио онај немили чин, који је по Авела имао најгоре последице. — Сад, јели то била ћушка, није ли била — то нама много не смета: но ми ипак узмимо (ргаезига^оие) да јест и назваћемо је „првом физичном ћушком". То је све што знамо о старом веку: па то смо доста дужни захвалити и томе, што се је ту скоро нашао у Вуковару Адамов нотес — латиницом писан — те тако ето помоћу пстог отесмо забораву оно што би још многим столећима главу лупало.
II. Средњи век. Средњи век и он је мање више таван. Моралне ћушке слабо су пасирале, јер за њих је требао нежан осетљив свет и високоукоченосг, које онда није тако било, — но зато су тим боље физичне ћушке напредовале. — У средњем веку ћушало се до миле воље. Где је ко кога ухватио; јачи слабијега, слабији још слабијега и т. д. тако да нит' се знадо ко пије ни ко пдаћа — док најзад срећом не дођоше и Мађари у Јевропу и тако донесоше пуне товаре кудтуре, равноправности и сваког другог добра — тако да је било већ и пословицом постало: „да нигде није боље него код њих" (Ех*га Нип^апат поп ез1 \'1*а). Будући тако да нас се за сад и средњи век много не тиче, то ћемо одмах погледати да пређемо на наше време — као што ево и чинимо : III. Најновији век. У овоме веку развиле су се моралне ћушке на далеко и на високо тако да ми мали људи тешко смо кадри и домашити до њих, па с тога наравно неможемо много ни говорити о њима, него за то ћемо гледати да се више бавимо са физичним ћушкама, које су нам познатије и које и нама тако рећи у вдасти стоје — ма да није још са свим и свуда Еаиз1гесћ(: завладао. Физична ћушка. Овде би најпре требало дефиницију ћушке иоставити, па онда тек ако би се могло дакше напред корачати. Но поштовани моји читаоци, како се „ћушке дефинирају" мисдим да би било сувишно још и то вам доказивати, пошто се надам да је многи већем у таковој ирилици био и да зна како та ствар иде. — Кад би хтели цепидлачити, — као што то и вшие света ради онда би још могли физпчну ћушку поделити на двоје: на „активну" и „пасивну". — У правом смислу речи, неби то смели називати цепидлачењем, јер најновији научењацп доказују : да између „ћушати и „ћушен бити" има неке разлике и да то није мала ствар као што се на први мах чини. Но зато ипак, измеђ тог двога можемо ми неку свезу и сродност озпачити. Физична ћушка то је формални протуправни посао, између „ћушитеља" н „ћушенога", којим се ћушени обвезује да нешто трпи што у противном случају (т. ј. да је он „ћушитељ") неби трпети морао. На обе стране ностоји неко занимање, и то је оно што ми као сродност означујемо, ћушитељ занима се ако је ваљано тај посао обавио а ћушени занима се у толико у колико му је ћушитељ добру лекцију задао. То су законске форме, које постоје код одношаја ћушконогијских; — дакле то су законп. Сад би нам дошло на ред тумачење (т*егрге1;аћо) тих закона. — Тумачење истих може бити донекле и занимљиво, јер код једне исте врсте ћушака може се „са два гледишта" тумачити. Узмимо случај н. пр. да „Хрват ћуши Србина", — сад било то у Карловцу или у Раковцу до тог пуно не стоји, него ту се мојза гледати највише на важност самог чина, која је у овоме случају толика