Стармали

122

Шетња по Новом Саду. XXVII. Бдаго ономе који се други дан Дова шетао по Новом Саду, а није га срећа задесила у Београду, где је тај дан већа туча падала, него што је икада бидо међу хрватским ђацима у загребачком позоришту; силне су главе и прозори полупани (остављујући Загреб на страну, говоримо овде само о Београду), крово1зи подерани и с ку г ћа посваљивани, дрва из корена почупана и т. д. Лед је био крупан и силну је штету починио; само је неколико кровова на кућама остало целих и то нас очевидци уверавају, да су они, што их је правио новосадски ваљани занатлија Аца Капдеморда, те тако видимо, да ми у Београд не шиљемо само ваљане ирофесоре, чиновнике, законодавце итд., него и веште и савесне занатлије, који солидно и пошгено свој посао врше. У шетњи покрај Дунава видео сам ономад грозан призор. Око 20 људи скочили су у Дунав. Мора бити, да их је крајња сиротиња на то принудила, јер готово ни парчета хаљина на себи имали нису; сви су врло дешператни изгледали, јер осим што су били скоро голи наги, још су као молећи се богу ск лопили руке над главом и онда скочили у мутни Дунав; пре тога веле да су се затворили у неку малу собицу и оно мало сирогиње своје онде оставили; не знам шта их је на тај очајни корак нагонило, да ли љубав или љубомора, велика, порција и силни трошкови, или су изгубили на картама или поарали касу? Највероватније ће још бити, да их је принудила велпка в р у ћ и н а јер то с к акањ е у Д у нав догодило се баш у п ливаоници са даске и са трамбулине. У „Застави" читамо ових дана, како је В. Тот предлагао у Пешти на занатлијској скупштинп, да се осуђеници не учесамо разнимзанатима, него да сеонде уведу и школе и гимназије, те ,да „највеће лопове изучавају за п о п о в е, мало м а њ е л о н о в е за а двокате а најмање лопове за диј урнисте." Али г. Тот је заборавио, да у апсанама има осим лопова још таквих, који су затворени због туче и пијанке, због убијства, фалишних вексли, преваре, разбојништва и т. д.,те је требао предлагати по аналогији и то, да се за оне који су због пијанке и туче затворени оснује гимназија, која ће их спремити, да могу после ступити у загребачко свеучилиште као хрватски младенци; они што су због убијс т в а затворени, могли би се изобразити за д о кт о ре; они што су правили фалишне вексле могли би бити временом добри директори новчаних з авода; који су због преваре оеуђени, могли би бити ваљани т р г о в ц и; они што су због п а с и л н о г отимања, разбојништва уапшени, били би временом вешти скупљачи „добровољних" прилога; и т. д. Дужава би требала за све струке да се постара, а не само за поједине. У подлиску „Недељног листа" излази нов роман Јаше Игњатовића „Адвокат као холанер". Ја радо

читам јашиее романе, па за то сам и овај узео дчз прочитам. Но не могу прећутати нешто, што сам из овог романа научио. Научио сам то, да је сода о т р о в, и то тако јак, да кад се њоме само посоли чорба, добије се већ мука и буде врло зло, тако, да су адвокат и попа, тек што су почели јести супу што је девојка у кујни, гледајући кроз прозор једнога „феш" фирера у забуни место сољу посолила содом, добили тако јаку муку, да су „као бесомучни по соби ходали" и да се и лекар морао одмах дозвати. Врло је добро у забавној форми као Жил-Верне популарисати науку, особито нове проналаске, као што је овај, да је сода јак отров, јер до сада смо у школи сасвим друкчије учили физиолошке особине соде; или можда је сода од онога доба постала отровна, од како се у „Јавору" заподела полемика о томе, да ли је боље казати „Угљено-кисели натрон" или „Угљено-кисели натријум". — Кад му је већ требао какав отров, што не узеде барем сириџик, тим пре, што га девојке и онако имају чесго при руци, јер праве од њега белило! ? Аб.

Како жене чувају тајну. Ево шта ми је ономад моја кума приповедала: Чекала жена свога газду на вечеру, а њега нема па нема. Једва једанпут ево ти га кући. „Ала човече божиј' ди си толико остао?" — „Био сам жено на скупштини", одговори газда, који је био сеоски кмет. „Па шта сте толико на скупштини радили?" — „Казаћу ти, жено, али немој никоме да казеш, јер је тајна". — „Нећу, како би казала!" -—- „Даклем чуј. Доконали смо, да се сутра у јутру свима кравама, које се год истерају пред говедара, да их у поље тера, р е п о в и о д с е к у ; ал' да ниси никоме приповедала, јер је тајна", понови кмет. Сутра дан пре зоре дува говедар у трумбету да се краве истерају, али ни да би једне! Већ је цело село знало за закључак општине, који међутим није ни учињен, него се ђаволасти кмет хтео са својом женом мало да пошали, знајући како не уме тајне чувати. Аб.

Лекција из рачуна. У ч и т е љ. Де кажи ти мени Јовице, кад једна земичка кошта два новчића колико земичака можеш добити за четир новчића. Ј о в и ц а. Кад једна земичка кошта два новчића, онда за четир новчића могу добити две земичке, или ако сј јучерање три.