Стармали

141

Дутачка змија, Један велик народ Змијом сте назвали, И тој „змији", ви велите, На главу сте стали. На ж змијиној" глави Стоји гроф Андраши, Ипак зато, ко што видим, Он се „змије" плаши. У Босни је хтео Глави сатрт' снагу, А „змија" се миче По Мађарорсагу. Јест „змија" се миче По Мађарорсагу, А реп јој пактира У Златноме Прагу. Гроф би радо хтео И репу да спречи, Ал ће бити смешан Ако се раскречи ! Насмејмо се, браћо, Овој глупој шали, „Јер је „змија" велика •— А Андраши малн. —РК о к и ц е. Даклем и „Српска Зора" је забрањена! Ала је то пасија гледати како се неке совуљаге боје наше зоре (и онда кад је од папира)

Лопе де Вега написао је негда пег романа, уједном није било ни једно писме „а" у другом ни једно писме „е", у трећем ниједно ,,и" у четвртом ни једно „о" у петом ни једно „у". Лопе де Тиса хвали се да би он знао написати један закон за народности у коме неби било ни једно „добро". За уставоверну странку веле да се расипа у своје елементе. Гр. Андраши није један од тих елемента, он је само е1теп1 у илиџу.

Исмаил паша станиће се у Напољу. Па то је сасвим природно, кад човек не може бити у н у т р а он онда иде на поље.

У Пешти у кругу велике господе нашао се неки барон Д. који је помоћу неке чаробне кутије фалишно игро карте, и тако је многе окламао. Стармали је тога мнења да се забране у Пешти у кругу велике господе таке чаробне кутије, по којима се људи варају и окламају.

Уредник „Турског Народа" био је неки дан у Београду. Сад смо љубопитљиви на колико ће година затвора бити он осуђен. Голема штампарска погреппса, У последњем броју „Недељног листа* читамо: „У 11 бр. при коректури увукла се голема погрешка . . . . треба свугде читати уместо Јована „Јоца.* Кад је то тако голема погрешка онда су и ово големе погрешке: Јаша (место Јаков); Стева (м. Стеван); Паја (м. Павле); ђока (м. Георгије); Коста (м. Константин) и т. д., где се као што се у исправци „Недељног листа* вели: да се „чрез промењених имена смисао квари". И заиста има он право, и од сада ако би који „Јован" хтео да се зове „Јоца" мора искати дозволу од министарства. Аб.

8<тапка га<1а. е'АеМоп-фаг(:е1, рагИ <Г аеИопЛ Под овим насловом изишао је у Загребу неки назови и нечујвилс - политични програм хрватских младенаца, под којим су потписани „бгеисПШп! §га<1јапх" Међу осталим вели се у том програму: „Опај ргауоз1аутћ Нг^а<;а ц кга1јеттГ Нгуа^бкој, којпп ти1п1 ројтоУ1 з је<1пе а рориз41Ј1У0б1:8<1ги§е §4гапе паДјепипахоуЗгћа, б^гапка га<1а бта!;га гаћ 1 и4ј е 1о т Ћгасот, ггI у от 1а/Л 1 пе1б41ие, које се пеб^аИ рге4 о/ду1је1от бТ1еб41 сН;аУо§а паго<1а 1 рге^ ропоу1јеа1т бјлјет, ћгб<;ог1Јот 1 ргауот бУе<;о§ 1тепа ћгуа(;бко§. а На крају овога дотупавнога програма стоји, да се они надају, да ће им „ако 1 пе оЛтаћ а1 бје§игп) пабкого бтиИ зипсе, ћ1а^о зипсе, које зз гаЛја га бге1;пе капо 1 пебге1;пе пагоАе." Заиста би желети било, да тим младенцнма што скорије „сине сунце", да им се очи отворе, да нелутају по мраку, да не бубају тако лудо; да их бог изцели од те несретне болести, у којој се тако лудо бунца. Само је питање, да ли је то излечимо ? Аб.

Овако се то једе. Седео Шваба са женом за асталом, а на асталу пчна чинија резанаца, све се пуши. У крају седео Србин, па гледајући како Шваба и Швабица једу резанце, непрестано је махао главом и ћутао. Шваба то примети па ће га запитати. — А што ти комшија све машеш главом ? — Та гледим, комшија, како ти то једеш са твојом газдарицом. Не једе се то тако, другчије то треба. — Па како треба, комшија? Србин није чекао да му се двапут каже, него зграби од Швабе виљушку, иа се наклопи на резанце, а непрестано говорећи кроз зубе и кроз резанце: Ево овако се то .једе! Овако се једе! — Док није чинија остала празна.