Стармали

ВЈАСКИК ЗМАЈ—ЈОВАН ЈОШВДђ. ГОДИНА ДРУГА ; ИЗДДЈК ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИМ. ; • - Г.ТАБНИ САРАДНИК УНОВОМЕ САДУ ИЗЛАЗАК Ж ЦЕНУ АБУКАЗЕМ. 20. Јула ВИДИ НЛ ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Поп и врана, По наслову који суди, Тај ће мислит' басна да је Зато ваља напред рећи: Није басна, истина је. У" Негдинци живи попа — Хајд' нека се зове Лака Он је им'о једног петла И неколко кокошака. Кок'це су му плодне биле, Носиле су врло ревно, Свака ј' од њих своме нопи Снела јаје јежедневно. Ал нхта бива са ти јаји ? Ви мислите поп се части. Он ни једно није пој'о, Ни ровито, ни на масти. Саме љуске остале су Од толиких јаја попи, У љускама што је било Све то нека врана попи. Кока снесе, врана кљуцне, Испије га да одлети. То једанпут попа спази; Чекај, врано, пресешће ти! То је попи мучно било Ко и сваком што би газди, Елем мисли и премишља Како мзду да одмазди; Зато прво хтеде знати Има-л врана гњездо своје; Свјачески га имат' мора, Јест' има га, ал где јој је ? И наш попа, у свом гњеву, Донде није им'о мира Догод није наш'о гњездо Своје вране, свог вампира.

А у гњезду беху јаја Што их врана скоро снела, II та јаја, као мати, Волети је већ почела. У освети сви смо слаби; Који човек нема жучи ?! Па и попа јаја зграби, Однесе их својој кући. У врелу их воду гура: „Кувајте се!" тако рече, Па скувана јаја опет У вранино гњездо леће. Ал и врану, ма да ј' црна, Материнска љубав жеже, Те на јаја своја седа Мале вране да излеже. Седи дуго, дуго, дуго, Месец, и два, и три дана; Завирује: ту су јаја, Ал до беса, камо врана ? ! Седи, седи, — а од муке Грознице ју често тресу; Забринута главом маше, Све се боји: манђије су! А наш иопа свако вече Туд пролази тијо, тијо, Сав је блажен кад погледи Како ј' врану н а с а д и о. К'о што рекох већ једанпут, У освети сви смо слаби; Кадгод прође, попа шапне: Тако, тако, враг ти баби!" * * * Ова песма за вас, људе, Само мало шале има; Ал за вране наук носи: Да с не шале с поповима. Ј.