Стармали

186

„ СТАРМА ЈИ" БРОЈ 24. 8А 1879.

8 дана! А зар ти немаш очију и не видиш каква је промена у Новом Саду за то време настала? Зар ти не видиш, да је Нови Сад сада изравнан са Пештом, Бечем, Паризом и Њу-Јорком ?! Ја сам махао главом, да не примећујем и не видим, а мој пријатељ у праведном гњеву насгави: „Та зар не видиш кроз те гвоје наочаре нову калдрму од квадера на пијаци, зар не видиш, ил' си под старост обневидео, да имамо прелазе од гранита камена код Дицгена, Коде, седрије" ДТродужи, продужи !" повичем ја радосно моме цријатељу, „да ли и у јовановском и ајмашком крају, да ли и у Пејићевом сокаку, па ваљда и у гладном шору, па „код штуке" — та ту нигде нема кад је блато и лапавица прелаза, него људи ни на божић не могу из куће да изиђу —" „П1та ти опет аада на памет! Шта ће паорима гранитски квадер ? То је само за господу на пијаци, а паори и њихова деца нека се даве у блату кад иду сокаком и у школу". „Та добро, добро, ал на пијаци је и до сад била добра калдрма, а ако се прелази не буду од блата чистили, неће ни квадер помоћи. . . Мој пријатељ ме даље ни слушао није, него поноситим кораком и у тврдоме уверењу, да је преко ноћи постаи Бечлија и Паризлија оде даље преко пијаце, прелазивши, дегод је д ;шао до новог квадерског прелаза, на другу страну пијаце, чудећи се како (на овој суши од 36 гради топлоте) нигде ципела укаљао није. Благословен квадер! Но преко ових квадерских прелаза и ја ћу да пређем — на другу ствар. Даклем у Новом Саду је држана конФеренција за избор, где је било поглавито разговора о „проширеној автономији" ; пошто је за време конФеренције моја лична автономија сужена, а не проширена била, то нисам могао доћи на конФеренцију, али читам, да је први предмет на новосадској ко нФеренцији била сттомашка ствар, где се т. ј. г. г. учитељи одричу оне дерне окружнице и тако излази, да је ту окружницу пиеао један човек, а потписао из скромности све учитеље сентомашке. 0 томе једном учитељу знамо поуздано, да има и да сеје лепо и разно семење, које доноси собом лепа цвета и благородна плода, али нисмо знали, да међу разним семењем уме да сеје и семе раздора, које заиста неће донети ни леоа цвета ни племенита плода! А желити је и то, да му се овај каламак не прими у „Геданци" српске народне странке. Ваља радити сложно и договорно, а ако ћемо сваки на своју страну вући онда ћемо растргиути кола нашег просветног и политичног живота, те ће шараге остати на сред пута, левче ће одаламити нас саме но глави, путо ае лупати о лотру, а руда Ле ударати у брег. Аб.

Трипут бог помаже, Кад је ове године и по треЉ.1 пут пао лед, да потуче њиве и винограде, рећи ће један економ, коме је све потучено, познату српску пословицу: „ Тргшут бог жомаже /" ' Аб.

Тако треба невернику. (Но немачкојн } У пролеће кад су бнла Сва дрвета још у цвету Завол'о је Срета Кату, Заволела Ката Срету. У баштици мирисавој, На травици оној бајној Сневали су они снове 0 љубави о бескрајној. Проводећи слатхе часе, Проводећи слатке дане Седали су понајрађе Пспод крушке расцветане. Ту се Срета клео Кати: „Довек ћеш ми бити мила!", Те је клетве крушка чула, Сведоком је она била. & & * Лето прође, јесен дође. У недељу после подне ЈГег'о ј' Срета да продрема Пспод крушке пуноплодне. Што је срце то неверно Оставило своју Кату, Што је клетву погазило, Погазило реч задату. Што на дому преварена Једна мома сузе лије, Одметнику, невернику, Ни бриге му за то није. Крушка, што је сведок била Они речи, они празни, На Срету се сада мршти И хтела би да га казни. У помоћ јој ветар дође И заљуља њено грање; Је-л то ветар, ил је можда Девојкино уздисање ? Ветар дуну, с гране паде Једна крушка од по киле — Те расцопа оне усне Што су Кату превариле. Ст.