Стармали

214

„стармајш" број 27. за 1879,

ловачкој гимназији читао нешто из једног латинског аутора и анализирао реч по реч. Међу осталим дође у читању и латинска реч ,,отпЉиз" (која мимогред буди речено значи ,свима".) ПрОФесор К. запита при анализирању ђака: Од куда долази „отпГћиз." ? ђак није умео да погоди, но садруг његов шапне му и он одговори: „ОтпЉиз" долази из Новога Сада и . ПроФесор се у себи смејао том неспоразумљењу а да буде јаснији запита ђака: Ди стоји „отпЉиз"? — „ОтпЉиз" стоји иред корнфајновом каваном. Онда било сад се приповеда.

Шетња по Новом Саду. XXXIII. Новине разносе по »лвету страшне гласове о земљетресу, који се догоди пре неки дан у Вршцу, Белој Цркви, Београду, Земуну, Великом Бечкереку и т. д. Фалб и остали озбиљни и шаљиви астрономи штудирају и лупају главе, да иронађу узроке томе занимљивом, али страшноме појаву, но астрономи „Отармалога" држе да су ушли у траг правим узроцима земљетресу у гореспоменутим местима и у интересу озбиљне науке саопштавају то и другоме свегу, лајицима у тој струци и то ћемо се потрудити, да разложимо овде колико је могуће популарно и сасвим по Чобићевој граматици и лођици „Недељног листа." Пре свега ваља на ум узети, да се у ово време, кад су се ти земљетреси збили, налази сунце у знаку шкорпије, а земља се налази у знаку — оербе. Даље је познато да се за време бербе и људи понајвише љуљају и тресу, те тако није чудо, што се и земља налокала рампаша и других сорти панчованог и непанчованога вина, те је добила ћеФ, да се пољуља и поигра, што јој наравно не може нико замерити. Познато је и то, да земља својим тресом хоће који нут и да рушгс куИе, а и људи, који се често љуљају не зидају, него и они често руше ку&у своју. Осим овог основног узрока има за гореспоменута места још и посебног узрока. те кад смо сада ирешлу генералну дебату о томе предмету, можемо прећи и на шиег^ијалну. ПГто се Ргршца, тиче доказују нам шпецијални астрономи оданде да се земља баш у онај пар затресла и да је загрмило, кад се др. Ђока МгслосаввљевиЛ после повратка свога из Карловаца утруђен радом за народ свој вратио у Вршац и кад се први пут са протом Филом сусрео и поздравио. Потрес је земље тако јак био да се земља отворила и др. Ђока умало није (од стида Т) у земљу пропао. Прота пак Фила кажу да се није ни заљуљао, он је тврдо стајао на своме темељу. У Белој Цркви проузрокован је земљетрес једном новом опером, што ју је тамошње певачко друштво у славу кабулском емиру, а у корист сиротиње у Шлезвиг-Хоштајну давало. Тек што је увер"тира почела земља се затресе и у ваздуху се укаже

слика пок. Ђуре ЈакшиИа. чијој породици у корист није хтела иста певачка дружина да учествује певањем на беседи. За тим се земљетрес раширио према југозападу (као што све новине сведоче) и потресао је Београд. У то су доба многа господа (као обично) спавала и сањала о министарској столици, а кад их је потрес покренуо у вис, а они у бунилу свом помислише, да их гомила народа у вис диже и виче „ура" и „живио", те их меће на давно пожелану столицу од црвене кадиФе. У Земуну је земљетрзс задрмао многе трговачке Фирме и пољуљао начела неких комуналних учитеља, но хвала богу прошло је без икакве веће. штете, а „Нова школа" се у том тренутку преврнула у гробу. Из Великог Ђечкерека нам телеграФирају (онде још постоји телеграФ, а није као у Сомбору укинута штација), да су онде проузроковали земљетрес Чивути, што купују храну. Таква их је вика и свађа спопала код Бегеја, да се небо помрачило а земља потресла. Свађа пак та изродила се усљед тога, што је један од њих дао сексер на српско народно позориште, те је већ и то довољан узрок, да се земља из темеља пољуља и затресе. Сад се само још бојати имамо, да се и у Еарловцима не догоди земљетрес, јер смо начули, да један посланик, који је увек на сваком сабору, почињући још од године 1790., а још до сад никад речи проговорио није, науман да отвори уста. Добро би било да га остали посланици у свом сопственом интересу за времена опомену да се мане сада говора, јер ако се земља затресе могла би међу осталим порушити и све велељепне зграде карловачке као н. ир. гимназију и т. д., премда се и то поговара, да нека браћа и без земљетреса' хоће нашу народну гемназију карловачку да поруше. (Не дао им бог области!). Само не знам ко би онда пред блаженопоч. Сабовом и другим оснивачима карловачке гимназије на небу одговарао. Аб. Краће! Краће! Неки путник стигне у једно село и ту мораде преноћити. Да прекрати време дозове сеоског берберина, да га ошиша. Као што је познато бербери знају много да приповедају за време бријања и шишања, па тако и наш брица кад је започео свој посао, стане приповедати неку дугачку приповетку од Кулина бана. Путника је мрзило слушати ту приповест, те је опомињао бербера да скрати, говорећи: „КраИе! КраИе /" Али берберин је и даље причао и то све опширније и опширније, а овамо је маказама све више и више секао. Прича му је била путнику нашем врло несносна и он је и опет опомињао берберина речма: ^краИе! крапе!" Опет је берберин живље маказама и језиком радио, а путник му и по трећи пут срдито викне : .ЈграИе, краИе! зар не чујете!" На то ће бербер: „Дли молим господине, „краће се већ не може" и поклони се путнику за зчак, да је посао свој обавио. Путник устане и има

»