Стармали

234

»

„стармали " БРОЈ 30. ЗА 1879.

Кад прочита пиомо њено Очи му се засузише, Очи таре, опет чита, Ево шта му Макра пише: ,,Ако дођеш за три дана Ако дођеш преко мора, Онда ће ти љуба бити Твоја Макра, — из Котора". Гојко не зна шта да ради У љутини нових брига, Шта да ради с писмом овим*. Љубио би, дер'о би га. Буде-л ветра који треба Ја ћу стићи. Тако суди. Али ако и ти ветри Макренине буду ћуди, Онда збогом моја срећо, Збогом жељо мога срца ! То је рек'о па је от'шо У галију да с' укрца. У. Већ два дана како броди, Бећ се види Котор бели, Нек потраје ветар с леђа — Он ће стићи својој цели. Наједаред преста ветар Који тера Котор-граду, Окерио други дуват' Па све у нас и у браду. Ветрови су к'а и жене, За час ћуд им друга дође На галији ђувегија, Место напред, натраг пође. Гојко вришти, Гојко пишти, Груди му се колебају, П'онда клече да се моли Светом оцу Николају. ,,Ох ако си икад, свече, Чију молбу услишао Крени опет добре ветре, Овај ветар баш је зао. Нестигнем-ли до вечери Куд ме анђ'о среће звао, Онда Макра није моја, Јао, јао, — јао, јао!" Свети отац Николаје Он над морем увек бдије, — Зато ни сад превидео Ни пречуо ништа није Ал нехтеде да услиша Ове молбе, ове вриске. Тако ј' светац Гојка спас'о Од — аспиде василиске. Ст. Шетња по Новом Саду, ХХХУ. Шест недеља дана је протекло од онога дана, кад је оно кр. комесар сео у Новом Саду на сепа-

ратну лађу и заборавивши на новосадском Фијакеру свој калпак и сабљу, којом је требао сабор отворити, одјездио у Ср. Карловце. Сабор је трајао шест недеља и много смо могли на њему научити: да је двапут два три, да калуђери волу црвена купуса, да је др. Ст. Павловић филолог , да се у Вршац иде преко Осека и Сомбора, да се све наше школске ране могу за један дан излечити, да је боља субвенција него комасација, да је „код три круне" јеФтиније него код КорнФајна, да усклици и ух, ух, ах, ах" нису само одјеци песничке Фантазије, него их и озбиљни људи на сабору употребљују, да је много за женску децу да уче четири разреда, напредак захтева да од сада буде само два, да наше проте преко ноћи постадоше Дистервези, Дитеси, Песталоције, да секретар Сири уме да „хоФири", да фондови од 4—5 милијона, немају ни стручних књиговођа, да Сириг вуче 48,000 годишње аренде, да је „сабор" и „љубав" свеједно и по томе је свеједно и „љубавни састанак" и „саборски састанак" и т. д. и т. д. Сад се сабор свршио ипосланици се разилазе у мњењу и — кући. Комесари за вршачку ствар отишли су као што смо рекли у Осек и у Сомбор, да потраже каквог Херкула, који ће аугијеву шталу да покуша ишчистити; др. Јеремин понавља још једанпут своју мудру изреку још са прве седнице саборске: „ја сам своју дужност извршио"; владика Кенгелац иште накнаду за то, што је слабо оштотио ону првену чоју код његове столице на сабору; др. ђока Милосављевић. ће као што смо из ноузданог извора извештени такођер да се врати кући са сабора; Оветозар Кушевић је пре поласка свог дао штампати све своје говоре на сабору; Панта Поповић такођер је већ сео на свој тарантас, а то су оне исте каруце, што се архимандрит Зелић возио на њима у Русију; А. Сандић се враћа у своју филологију; четири бележника перу руке од рада саборског (т. ј. од мастила); Јоца Живковић, који је доказивао, да наши манастири „доста чине сиротињи" отишао је да обиђе наше манастире, где се спремају с добрим ручковима и старим вином; школска „Уредба* враћа се са сабора, као што је и отишла; уређење о учитељској „пензији" бачено/је у „пензију", те се и оно враћа од куд је и дошло. И тако се сад цео сабор разишао, прозори су од сабороке дворане поотварани, да оне силне речи изиђу на поље и да се шире по народу, столице су разнесене и унеће се у исту дворану на зиму, кад буде гимназијална „беседа" (као што су и за време саборских „беседа" тамо стајале); црвена чоја, око које су владике седеле и на коју су лактове наслањали, савијена је и спремљена у онај сандук, где су наше привилегије народне; парчета од чисте хартије и од плајвазова покупио је са земље послужитељ и продаје их карловчанима по скупе новце, а ови их спомена ради остављају у орман; „гелендери", који су растављали „штрикаоницу" од саборнице остали су још и сад деца школска деру на њима јарца и праве друге гимнастичке игре. А кад ће се сабор опет сазвати?