Стармали

236

„ стармали

В.И ра. Је-ли, Спиро, пратиш ли ти рад српског сабора у Карловцима ? Спира. Да шта да пратим. В. и р а. Па запита-ли ко куд се деде пакрачка препарандија? Ја бар о томе ни речице нисам чуо. Спира. 1шро брате, то је тако тугаљива ствар, да не сме нико да је дирне. Однео је ветар, — па крај. ћира. Е онда је тај ветар заиста милостив, што нам и Сомборску препарандију оставља на миру, кад види да му нема суда. Ћ.ира. Бога ми, ми тамо у Пешти баш идемо на маљак. Спира. А како то. В. и ра. До сада се вила тамо т р обојна застава. А сад ево и сам министар финансије подиже двоб о ј н у заставу. С п и р а. Добро си приметио. Ћ.ира. Је-ли, бога ти. Зашто се Енглези тако срде на турског посланика. С п и р а. Зашто ?! — Зато што се зове М усурус. Ћ.ира. Додуше „Мус" је већ по себи „ете ћаг(;е N1135", — а Мус у 1 Ј ус — то је већ и загрдило. 31 и р а. Новине говоре да ће опет бити рата. То се мени ни мадо не допада. С п и р а. Е брате, мора кадгод бити и рата на свету. Иначе нашто би били толики солдати. В-ира. Ал и јесте то чудновато. Ја сам у начелу против сваког рата, А ипак би волео да сви солдати буду ратари.

К о к и ц е, Боже мој, да-ли те Берлинске новине одиста верују, да ми верујемо, да они верују, да је министар Та$е „уегкарр^ег Рапб1ауе."

Ономад се у Пешти један министар забунио, па у место да каже: живео дуализмуз! — а он рече: живео дујелизмус! И донде није мировао, док није потекло неколико капи — мастила.

Каква је то радост била у берберашком свету, кад је изишао позив накњигу: „Јашине песме." Сви су мислили да је Јаша Игњатовић пропевао. Тамбуре су већ биле удешене да их достојно пропрате. А гле сада! Какво грозно разуверење! „Обзор" држи да је то објава рата, кад се хоће српска гимназија да подигне. То је сасвим логично. Јер он види како је то Фамозан мир, кад се која српска препарандија укине. ,,Тиха ватра" је ћутала за цело време саборисања. И онда кад су се најважније ствари претресале. Ал кад неко спомеау: Сириг! — Јаој боже и богородице — да ти беше стати па гледати! (Надамо се од г. Како Рци да ће нам и ту сцену што пре описати.) Један шустер у Бечу добио на лутрију, па је од тешке радости полудио. Други дан добије опомену да плати порез који је дуговао од три године дана, — и таки сместа се опаметио.

У Пруској изумела су два учитеља справу за летење. То би добро било и за наше учатеље кад их господин прота повија. У неком допису стоји да у Босни има већ и харфонисткиња. Волео бих знати да-ли свирају латиницом. Сигурно, — јер друкчије не би ни добиле дозволу. У Хајитској дијети дошло до иуцања. ЈГевица и десница пуцале су једна на другу. (Да се тако што, сачувај боже, деси на нашем сабору, знам да онда епископат не би седео у ^реди за оним црвеним столом. (Н. Б.) У Будимпешти престале су радити три млина. Неки носланици на дијети спремају се да тај губитак накнади.

Професорској колегији Великс школе у Веограду. Лазу Костића нисте изабрали за колегу. Шармант! Врло сте добро урадили, — чисто би вас пољубио. Ако дођете кад у Пешту, сви ће вас Мађари пољубити. А сад, ако сте, као што се надам, и као што конзеквенција иште, мене изабрали, ја молим на пет година допуст и на петнајст година плату унапред. То ми треба на бркомаз, кад одем међу шајкаше да Лазу мало т аћзепМа прочерупам. Ко ми сме замерити, кад се еад и на вас позвати могу! Е1јеппек! 8г1;ојкоУ1С8 Ре1;ег шајкашки посланик.