Стармали

250

Шетња по Новом Саду. XXXVII. Човек кад нема друга иоола, а он обично узме штагод па чита. Тако ија кад „немам друга посла", а ја узмем па читам „Недељни лист". Јашини мемоари заиста су интересантни за свакога, то не може нико порећи, па и ови у последњем броју заиста су занимљиви. Реч је о народним песмама, о певању уз гајде и тамбуру, а као логичан свршетак долази у чланку том ономена, да женска деца не ваља да уче гимнастику и хемију. Гимнастику вели с тога да не ваља да уче, што он као строг моралиста не трпи, „да се девојке већ за удају премећу као бајацови", а хемију да уче с тога је опасно, што тиме уче познавати отрове, те ће кад се удаду т р овати своје мужеве. (Бр 33. „Нед. листа", подлистак). Што се тиче онога моралисања, то држимо да се г. Јаша само шали, јер да је озбиљно мислио, не би онда у томе истоме чланку п о и м е н ц е спомињао неке „масне" тамбурашке песме, које је као што вели у И . . . чуо „уз велики усклик мушке публике". А друго ако је гимнастика по здравље наше корисна (што сви стручни ауторитети признају), онда је корисна и по женске, а за ове је скројена гимнастика тако, да није истина, да се „уче таковим атитидма, које постиђавају", него су еволуције, које женска деца имају да извршују, сасвим складне и правилима морала и пристојности. Н1то се „хемије* тиче, ту је још очевидније, да се г. Јаша шали, кад вели да се боји, да ће женска деца учећи хемију и познавгпи отрове, кад постану газдарице тровати своје мужеве. До сад се држало, да су отровнице глупе, неизображене жене, ниске душе, забатаљене у своме образовању, а виш ти сад од научених женских прети та опасност! Али ако то стоји, да не ваља женске да уче гимнастику и хемију, онда не ваља ни друге науке да уче, јер би ово тако исто опасно било. На пример. Не ваља да уче ботанику, јер у ботанику спадају и дрва, од којих се праве штапови и батине, те кад знају од чега' се праве батине, могу лако исте набавити, и кад се удаду своје мужеве тући. Не ваља да уче математику, јер математика учи рачунати и бројати, а боље је да наше женске не знају бројати и рачунати, јер кад то не знају, не могу се научити картати, а картање је као што је познато друштвена болест наша. Не треба да учереторику, јер оваучислова,, говоре и предике држати, а то за жене није ни мало нужно, нити то мужеви воле. Не треба да уче ни Физике, јер ова учи како се п р о т и в н и п о л о в и п р и в л а ч е, а то је опасно да женски пол привлачи мушки пол или пажњу овога на себе, јер то мужеви не треба да трпе. Не ваља да уче геограФију, јер ту науче и чују за Бе ч, Б.ерлин и Париз, па онда гоне кад се удаду своје мужеве, да их тамо воде, а то кошта много новаца. Тако исто нека се нипошто у женским школама

не учи ни историја, јер ту проштудирају женска деца радњу мадаме Помпадурке, проклете Јерине и т. д., а то све не води добру. Ни естетика не треба да се предаје у женским школама, јер то је наука о лепоме, а само подхрањује сујету у женској деци и ако се удаду за ружног мужа, а оне (по естетици) све мисле „о лепоме". И тако има разлога за све науке редом, да би их ваљало из српских девојачких школа истиснути; тако би желео не само „Недељни лист," него и његови претплатници тамо горе у Будапешти. Него не би шкодило, кад би хемију и наши романџије мало боље учили, те да не мећу у њихове романе, како је куварица посолила чорбу место сољу — содом, па чим почеше гости јести а они се стадоше као бесомучни ваљати, јер су се отровали содом . . . Аб.

Досетке из дечијег света (прибелеисене сасвим верно, без икаква додатка.) (Цродужење.) Била је лепа ноћ, — небо пуно звезда. Мали Т)ока запита матер своју: нашто су те звезде па небу. Док се мати промишљала шта да му одговори, зачу се глас ђокине мале сестрице : Зар ни то не знаш ?! :— Па ваљда неће бог седити у мраку ! ђокица. Је-ли мати, је-ли и:тина да су анђели голи. Мати. Јесте сине. ђокица. Па ди држе онда своје ,,шнуФтикле?" Мати. То њима не треба. ђокица. Па ваљда не бришу нос крилима? Мати. (Смејући ^се) — Дабогме да то раде. ђокица. Онда Фала лепо, — ја нећу да будем анђео.

Кад се ономад шетао мали Душан са својом матером по пијаци мати му се накашље. — Хоћеш-ли, мати, да ти дам мало жута шећера? — Ја би хтела, баш би ми добро чинило. — Па знаш шта, хајдемо у ову бакалницу да ми купиш за грош жута шећера, па ћу дати и теби парче. Мала Анка слушала је више пута разговора о удадби и женидби. Један пут седео је њен отац и њена мати за столом и разговараху се о удадби неке своје рођаке. Анкица им прикине реч питајући: Је-ли мати, јесам-ли ја већ удата, или нисам. Мали Васа, тек ако има три године, а већ више пута дао је јогунством својим повода да му отац штапом својим попрети. Од пре је опет тако нешто скривио. Отац стаде пред њега показујући му свој штап и питајући га: Шта сад да ја радим са овим штапом ?