Стармали

В1АСН1К ЗМАЈ-ЈОВАП ЈОВАНПВИ6. ГОДИНА ДРУГА ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИМ. ГЛАВНИ СДРАДНПК " ) У Н О В О М Е С А Д У ИЗДАЗАК Ж ЦЕНУ АБУКАЗЕМ. ј 10. Децембра 1871». 5 ™Д И НА ЗАВршетку листа.

Телеграфски де пешке, Из Чудапеште. Министар Тиса тогаје жнења, да се патријарху Ивачковићу због старости и болешљивости допусти да може у (хладној) цркви служити, — али у (тонлој) канцеларији да му се да застунпик. Отихови без сликова. Вредно је да дозна Цела Еуропа, Како уме псовати Наш сеоски — пандур. * Сад је посто солга, Пре је био риктер; Да је откуд у Турској Казли би му — евала! * Отац Вића пије, А пева ко кос, Зато ј' ваљда и добио Онај црвен — појас. * Он већ има чекић, Ал би хтео маљ; Зато ј' око своје Бацио на — Пешту. * Не питајте како се Тол'ки новци смире : ,

Супруг игра: Фарбла Жена: — кува ручак.

Ја сам српски пријатељ? Хвалио се Блаж. И дела му сведоче Да је реко — истину.

Лепосаву проси Емил, мудри ловац; Њега је очар'о Депосавин — дух.

Мојсилова љуба Слика ј' од голуба, Питате ме како ? Ето нема — жучи.

Мрзи где је мирно, Воли где је рат. То је његов позив, Он је дд — мирал.

Да сам турски султан Дао би му Ферман, Да се нико други Не сме звати Гер— ик.

Ст.