Стармали

„ СТАРМАЛ.И" БРОЈ 35. ЗА 1879.

Шетња по Новом Саду, XXXIX. II ако је цича зима тако јака, да су и калуђери — покрај свег њиховог доброг вина у подрумима — охладнели (спрам народа свога), ипак смо ми Новосађани у суботу 1. дедембра (по Сандићевом календару) били ^унаци на зими: Ми смо се у лаки м летаи м хаљинама ш ета ли са госпођицама, које су тако исто лако обучене биле; и не само да нисмо о з е б л и , него смо се још з аг р е ј а л и и з а ж а р и л и од оне две Фурунице, што их свака госпођица у очима носаше. Ко не верује, нека се распита у „Српској читаоници", где смо се доиста целу ноћ при 16 гради Реомирових хладноће (на сокаку) шетали са лепотицама нашим (по читаоничким дворанама). Многи људи кад им зебу ноге играју да их мало загреју, тако смо л ми целу ноћ играли и доиста смо не само наше прозајичне ноге, него и наша појетична срца угрејали (јер не само што су нам н о г е играле, него су нам и г р ала и срца у грудима). Ово је била друга игранка у „Српској читаоници" и мени се ова много боље допала него прва, из тог простог узрока, што на првој нисам ни био. Осим те две игранке имали смо у читаоници до сада још и три предавања. Теме су биле „0 српским матерама", „IIз прошлости Новога Сада" и „Како се то долази до топлоте". Већ смо рекли да на предавању „о српским матерама" није било скоро ни једне матере, јер су то исто вече наше матере у бризи за своју дечици, ради њихове неге и чувања, аранжовале партију „Фрише Фире"; предавање „Из прошлости Новога Сада" бавило се са пређашњим временима новосадским, кад се т. ј. још нису неке новосадске госпође картале и свађале, као на каквој чарди; кад још нису шиљале Српске мајке свој подмладак мађарским калуђерицама на васпитање; кад у Новом Саду још није бмо тако велике конкуренције у трговинама за моду и галантерију; кад Нови Сад још није био краљевска мађарска варош; кад се још нису бирташи богатили а школе празне остајалз; кад су владике новосадске јавне баште за публику градиле и штипендије остављале; кад је било ноћу сигурно ићи по новосадским улицама као у по дана; кад су трговци наше књижевнике потпомагали и новине и књиге куповали; кад ратарске и занатлијске кћери нису носиле свилу и кадиФу; кад су Немци и Срби у Новом Саду у љубави живили, јер није било Фуксовог „блата", и т. д. и т. д Предавање о „топлоти" боље би било да је држано у ону суботу, кад је игранка заказана, јер на игранци би се та топлота боље осећала, него овако, кад се мирно седи за столом, а келнери сваког секунда отварају оних 16 врата и пуштају промају у собе. Чујемо радосну вест, да је владика Анђелић дошао овамо у Нови Сад, те ће се даклем сад држати „шетње по Новом Саду", а не више оне дерне „шетње по Будапешти". Како „Стармали" и онако с идућим бројем престаје излазити, то ће се

наша поштована публика, која не држи да је више лотребан сатиричан лист, моћи од сада другом чему смејати, и уживати у шали и хумору г. владике бачког, који ће свој рад наставити и даље (мал' не написах и Даље), јер он има доста претплатника, који ће му намиривати штампарске трошкове и поштанске марке, и тако ће рад његов бити и даље маркиран. Аб.

К о к и ц е. Један шегрт београдски моли скупштину да се постара за Морал, Не прође неколико дана па заиста и дође Морал (у виду шпанског посланика.) Андрашиј се сад под старост учи тоциљати. До душе, нама је пријатније гледати њега на леду него да он нас води на лед.

У С. неки познати Вухерер Чива хтео да буде примљен за члана касине. Једном приликом у друштву где је било више чланова касине, рече он: „Господо, зашто да ме не примите, зар ја нисам ваш ?" — „Та баш зато и нећемо да те примимо!" чу се један глас из буџака. Наши познати накладници Таборски и Парш издали су опет нове музикалије. И то „ГаЈ - а бгјтет од' Рац Пала (Чим сам чуо да је текст „Гај а згхтет", таки сам знао да мора бити од каквог Раца.) Иошто јс сада г. Герман потребан у Карловци, — а и бачка дијецеза не ваља да буде без владике како би било да молимо Тису, да нам га пресече на две поле, па да се не осети нигде празнина. (Добро би било о томе мало промислити.)

Компарације. Иразно. — Нразније. — Државна каса.

Тешко. — теже. — Порез и прирез.

Лукаво. — Жукавије. — Тиса Калман.

Кратко. — Краће. — Загребачки сабор.

Гипко. — Гипчије. — Хрватска делегација.

Изиграно. — Изиграније. — Мажуранић бан.

Црно. — Црње. — „Тиха ватра."

Гадно. — Гадније бити не може. — р —