Стармали

14

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1880.

Б У К В И Ц е, Б. Бугер је новац, који се још по мало налази у Шајкашкој, али га је све мање и мање, а и што га има не вреди ништа, нити се више прима за готов новац. Бећари зову се људи из онога реда што се не жене, него живе као калуђери. Бал је онај „унтерхалтунг" бечкеречких „ ф рај ли", на којем има много „Фв ш" „тенцера*, те се „гетлих" провађају и није им „лангвајлиг", а после се „шпацирају" по „парку" и в шепФују Фрише луФт". Билијар је онај важан елеменат за многе ђаке, као шго је за нас ваздух, т. ј. без чега не могу да буду. Бачванске песме то су оне наше народне песме, што их наши књижари узму из збиркеСтевана Еошковића, што их је он муком и трудом по народу покупио, па их прештампају без допуштења на лошој хартији и продају 2 крајцаре јеФтиније, а БошковиЈг може своје књиге у магацин слагати. Барони мађарски, то су она господа, што до душе нису изумела барут, али га сваки час употребљују у дуелима са простим новинарима. Босна је земља, коју је „Обзор" — као Колумб Америку открио —, те с тога је право, да припадне Хрватима. Други доказују, да су ту земљу Турци открили, па за то је сад тако г о л а. Београд је с тога ту, да се може у Нишу држати народна скупштина. Беседа је забава, на којој се чују лепи гласови не само са бине, него и од оних 800 гласова, што беху у публици, чула су се два, кад је Анђелић ушао у дворану. Нек су му сретна! Бачка банка, види: Морицову каФану у Новом Саду. Биров по себи не важи ништа, него кад је уједно и чиј верни с л у г а — солга — , онда постане солгабиров. Батине, то су ствари, које се не даду описати, него које се само осетити могу. Бокал, пошто се обично од тврђег материјала прави него чаша, то је у Сентомашу и Сомбору много омиљенији и више се употребљује него ли ова. Буре и човечија глава у томе се слажу, што ни једно није добро кад је п р а з н о. Банда. Православни се пратесбандом само док су живи, а католике често и мртве п р а т и банда. Будапешта пуна је Фабрика за разну робу, особито за лажљиве дописе. Брада; чивутским новинарима ни мало не смета у њиховом свакидашњем послу. Брокхауз, то је књижара, која никад не издаје сановнике, трепетнике и рожданике, ал' наши књижари су патријотични, па неће од Немаца да примају туђинске обичаје. Бердов — „благодјејански" лебац, којега су и данашња многа господа у капуту и у мантији

јела, ал' је то давно било, па су заборавила. (В и д и њихова имена у збирци прилагача на карловачку „беседу" у корист сиромашних ђака; ако их не видиш, онда си или ти кратковид илиони). Бирач. Некад су бирачи тражили себи посланика, ал' сада посланици траже бираче. Аб.

Лек од бува. Нека скитница путовао по вашарима и продавао неки прашак против бува и јако га је хвалио и преузносио. Дошав у једну варошицу на вашар продао Је врло много кутија, јер су људи јамачно много патили онога лета од те безобразне животињице, те тако је наш назови-апотекар врло лепо пазарио. Али никоме од муштерија не паде на ум, да запита продавца како се тај прашак употребљује. Кад се вашар скоро већ разишао дође једна баба, купи кутију прашка, али ће запитати продавца: „ Ала молим вас, па шта треба с тим прашкомда се ради?" — Продавац дођеузабуну. „Да драга моја!" рећи ћеон смешећи се и сећајући се шта да каже, „то није баш лудо питање; ти даклем хоћеш да ти кажем, како тај прашак да употребиш, је л'?" — „Да богме", одговори бака, „да како ће ми друкчије вајдити!" „Имаш право, друкчије ти неће помоћи. Даклем пази шта ћу ти рећи: Кад ухватиш буву, а ти јој успи у уста само једну мрвицу овога прашка, па ћеш видети, како ће се она наједанпут распасти; ето тако ваља то да се ради!" — „Али господару, кад ја буву већ ухватим, ја је онда могу и прстима убити'" — „Добро, драга моја, и то је добро, може се и тако !"

Блада ж Рада, Рада. Владо, брате, у мене је таки неки стра ушао. Вла да. А одкад то? Рада. Од како је наш „Стармали" умро. Влада. Та шта булазниш, да је умрБО: зар га не видиш (фала Богу) жива и здрава. Р ада. То ми баш и јест страшно, што га видим живог, — а знам да је више недеља био мртав. Влада. То ја читаво немогу да верујем. да човек више недеља лежи мртав, а да се не сарани, — то је немогуће. Рада. Е мој брајко, тели су њега попови и калуђери пре времена и на силу да саране, али на срећу опазе његова два „хауздоктора" (Змај и Абуказем) да је то „шајнтот* био, па нису допустили. Влада. Ја сам доста одважан, па чисто и мене нека страва спопада, — али кад помислим какав ће тек стра од васкрслог „Стармалог" од сад да воде неки и неки, који су се спремили били да му вечнаја памјат одпевају, — прелази ми стра у највећи смеј, Салашанер.