Стармали
ГЛАВНИ ОАРАДНИК АБУКАЗЕМ.
ГОДИНА ТРЕћА НОВОМЕ САДУ 31. Јануара 1880.
ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИМ. ИЗЛАЗАК И ЦЕЖУ ВИДИ НА ЗАВРШБТКУ ЛИСТА.
Телеграфски де пешке, Из Ниша. Јесте, истжна је, — претресало се питање о увозу онога вина, које већ не жогу ни Оштро-жађарци да попију. (Ваљда су луди, да нам пошљу оно, што сами могу попити!) Али Пинтер, еоји је при отакању тога питања присуствовао није прави пинтер, већ само сезове Пинтер).
Из Ниша а Олобода штампе проширила се тако страшно, — да већ и „Невен" -- лист за безазлену дечицу, могао би — неизлазити.
Из Ниша. Милићевић и Милорад Шапчанин, после двадесетгодишњег службовања при врхунцу извора нросвете, то јест ако хоће да остану на свом месту, (која су два места узгред буди речено укинута) упућују се, да се удале од школе, којом су досад руковали,*) па узевши књиге (које су написали) под пазухо пођу у школу, која ће их оспособити, да могу запитати. да-ли баш сви чланови скупштине знају склањати ГасиНаз ГаеиИаИз.
Опет из Ниша. Иначе смо сви здрави. Што нас Пештанске и Бечке новине запсивају, то је знак да смо на бранику својих а не њихових интереса. * И колајне за то добили. Сдагач.
Тако ; тако, то је лепо! У 20 броју Београдских званичних ,,Српских Новина" може се на опште задовољство чктати ово: „Данас и сутра у 6 сати у вече гореће пред здањем општ. суда један Фељер са новим гасом, да би се опробала каквоћа овога гаса. Овдашњи грађани, бар којп се разуму у томе, добро бп учинили кад би отишли да виде то осветлење и да даду своје мишлење о љему, како бп општина могла продужити свој рад ј о учињеној јој понуди да се варош гим гасом осветљује." Тако, тако, то је лепо! Том је време, том је доба! Нова светлост нек се жели, Нова светлост нек се проба! Ко да први светлост пали ? Може Пера, Паја, Ника Поглаварство кад претече, Бзему слава, њему дика! А мишлење ко да даде Кад шт > ново, лепо ниче? Ко ће бољи, ко ће други, Него народ ког' се тиче. У Фењерства нашег старог То је Фаза врло мила, ТТТто се мрачпост светила му (Ма полако) истрошила. Јер у мраку више пута Имадосмо тог малера, Да жандара желећ' наћи Натраписмо бесна кера.