Стармали

„ СТАРМАДИ" БРОЈ 9. ЗА 1880.

Седне онај други на столицу, а овај му око извади; па како је крв мало већма навалила била, то он метне око на даску од пенџера, да му не би нри испирању ране сметало. Докле је он ту радио, пролети онуда врана, смотри око на пенџеру — који се отворен догодио — зграби га и однесе га да није нико ни опазио. А кал се доктор, мало час, окрене, да узме око и да га усади, али јест оћеш! нема ока!! Да се не би когод осетио, шта се догодило, то он отрчи у кошару и брже боље ископа кози око, донесе га и усади у докторову главу, пак га запита: да ли види, као што је пре видио ? ! Са свим добро видим, одговори овај: само то не разумем шта је, да ми ово усађено око, све нешто горе звера и све га нешто вуче, да у грање и у лишће гледи!!. . . И тако опет остане не пресуђено: који је од њих двојице већи у своме занату. Народ их је једнако поштовао као и пређе. Све је било по староме; само што ономе козије око није давало мира. кад год би нуз какве воћке пролазио! А то је ваљда била божија каштига због његове таштине, која га је навела, да свога побратима, без невоље, пред народом понизи, умали и осрамоти!! н.

Шта да се ради? Данаске нас скуио стаје То женско одело; И горе ће јоште бити Како се почело. Грдае новац жена кошта Кад се упаради. Мужеви се саветују Шта сад да се ради 1 Шта да с' чини са женама ? — Ево једне мисли сретне! Носите их на рукама (Да не деру бар штифлетне). По немачком.

Како пролази онај, који женске послове ради. (Народна приповетка.) Био човек и жена, пак су се неколико година врло лепо слагали; он је орао, сејао, копао и другу пољску радњу преко својих руку преметао; а она му је јело и одело готовила, кошуље прала и остали домазлук у реду обдржавала. Једаред се досади мужу пољска радња, те ће рећи својој жени : Знаш ли шта жено! Ја већ од дужег времена премишљам мисли свакојаке, пак сам пронашао, да ми нисмо праведно наш посао поделили ! Ти ту код куће, врло лако живиш, јер само овамо онамо трчкараш и левентујеш, а ја ринтам и на нос падам од тешкога терета; него да ми то сад другчије окренемо. Ја ћу остати код куће, пак ћу ручак кувати, лебац месити и све домаће терете на

67

себе узети, а ти иди на њиву, пак ори, сеј, влачи и већ што буде нужно ради; мене ће ова промена малко окреиити, а ти ћеш се уверити како је тешко дан на дан издирати и да ја право имам, што се на свој несносни посао тужим. Жена пристане на то, те одмах сутра дан оде с плугом на орање; а муж ће остати, да кућевне послове води и да у своје време ручак на њиву однесе. Њиова је кућа била нуз један брег наслоњена, који је те исте висине био, као и кућни оџак; на брегу је нарасла лепа трава, где им је крава пасла. Човек помисли у себи: докле ја ту по авлији гњурам и у кујни кувам и прцварим, може се како год крава с брега омаћи и угрувати; него знам пгга ћу радити. Веза ћу једним крајем ужета краву за ногу, а други ћу крај спустити кроз оџак, пак ћу онда омчу направити и њоме се около нојаса стегнути. Уже неће бити на затеги, те ћу моћи по кујниићи и радити, а ако би се хтела крава омаћи, то ће она најпре мене тргнути морати, а ја ћу чим то осетим, одмах се одупрети и затегнути уже, пак ћу је тако сачувати, да се с брега не скотрља и не утуче. План је био врло паметан, као што ће се мало час видити. Човек шврља по кујни са пајваном око иојаса, као здрав читав; час меша јело, да не загоре; час рецка лукац у јело; час га соли и проба, час подстиче дрва да боље ври; .... кад у један мах, али се крава омаче с брега; па како је иусто тешка била, то се тако јако у падању захука, да за један часак кувара чак у врх оџака увуче; где се на своју срећу заглави, ге тако је он висио на једној, а крава на другој страни. Међу тим је жена на њиви радила и на ручак исчекивала. Већ близу подне, али се ручконоша не појављује. Прође подне, пак најпосле и мала ужина, но ручка јоште никако нема. Сад се жена помами, пак окрене с плугом у село ; а кад стигне кући, има шта и видити; виси крава нуз брег на ужету обешена, пак је већ скоро очима завратила Кад жена то спази а она терај у кујну, да пита мужа зашто краву не избавља; али јест оћеш, човек се опет у оџаку заглавио, пак све грца од дима, који је од доле на њега наваљивао. А, сто вила ушло у тебе! — повиче жена: — Зар се тако редује ? Већ си ми уши набио са твојим чантрањем, како је женска радња лака; а ето први дан, како си се ђаволска посла латио, пак си читав дар-мар у кући направио. Мене си радилицу без ручка оставио, а ти си се са кравом заједно обесио, те да нисам дошла, јошт би био и главом платио своју лудорију. Па кад му је поштено буквицу очитала, а она зграби нож, утрчи на брег, те пресече уже! Крава се стропошта на сокак, а муж стрмекне у кујну, па како су обадвоје ваљано ребра нажуљили, то су све стењали^и мечали од тешких болова. Јоште је дуго овај пар људи живио; али никад више није мужу на ум падало, да се са својом женом мења послова јер је собственим страдањем дознао, да се свакоме треба оне радње придржавати у којој је вешт и на коју га је милостиви Бог упутио! Н.