Стармали

Чакра на „могили Олатковског", Брудер Јаша, који је Чакру увек називао „дротаром" (разуми: панславистом), сад је увидео, да Чакриним чланцима нигде нема подобателнија места него у његовом „Недељном ЈГисту". Чакра и — Јаша! — Јаша и — Чакра! Ала мора да је велика суша у „Нед. Листу",— кад се већ прима и Чакркно заливање. Али да пређемо на ствар: Чакра стоји на „Могили Слатковског* и то у листу, који се слаже са Словенством као песница са оком. Тишина је нема (као да сви читаоци спавају) Чакра може комотно, и без обзира да говори, што му на уста дође. Тако и ради. Не могу вам све од речи до речи прештампати; али од оваке паштете, доста вам је и неколико мрвица, па да видите и да јој се чудите. 1.) Чакра вели да ћемо ми (Словени) онда своји бити ,Кад васкресну Краљевић Марко и Иво Дрнојевић" (Слатковски се преврће у гробу.) 2.) Чакра вели: „Ми Срби по обичају, при сваком нереду прву смо улогу играли." (Ево сад наравно Тиса има право, ако нас све пошље у Америку, — то је сопствено признање). 3.) Чакра вели Слатковском: „Створио си Чешку омладину, чешке соколе, и доживео си да су им крила покрјана ?" (Бре дочекао је ов још нешто и горе, т. ј. да му Чакра на „могили" булазни). 4.) Чакра вели Слатковском: „Створио си чешки нараштај ?" (Ја тако што, не би смео казати ни Султану, који има 99 жена;) 5. На завршетку шаље Чакра Слатковском „православни мир*. (Ваљда заједно са Анђелићевом ером. Но онда би се тек сирома покојник превртао у гробу.) Али Чакра диксит ет остануит живус. н. н. н.

Похвала адвоката. А. НГто се тиче адвоката Р. — то му се мора признати, да је човек уљудан и учтив. Он није поносит. да чека да му се ти први јавиш. Кад види свога клијента он му још из далека скине капу. Б. Капу, — капу! — ако се у томе састоји сва учтивост, то је адвокат В. још већма учтив према своме клијенту, ^ер он му скине и капут. А то ^6 тек нешто више него да скине капу. А

На беседи у Ф. Једну овдашњу госпу, која о музици ни појма нема, ал' јако се за изображену држи запита један, „како вам се допада последњи • самопев на Беседи," „Никако" одговори она: „боље да је певао „соло" него што је певао с а м. Мрав.

Знате л' браЈш шта!? Знате л' браћо, шта ! ? — Кад већ посо није чист, Пљун'мо и ми на тај лист, Пљун'мо на тај лист! * * * Мало л' нам је јада наши, Он још баука да нас плаши. „Кад те ћуше то је твоје Ко јаукне пропао је!" Ко нас брани, том се руга (Поред своја оба друга;) Око наших баје глава Да нас смете и успава. Нашим болом он се гоји, Још би хтео да нам кроји Капу ала Будапешт; (Само није доста вешт). * * * Знате л' браћо, шта!? — Кад већ посо није чист, Пљунмо и ми на тај лист, Пљунмо на тај лист ! * * * Терај шугу с нашег прага, Ни псету нам не треба га! Кад ти дође, ти га тури, Стиони уши па зажмури! ТТГто је сејо сам нек жање, Нисмо деца за варање! Нек се бечи, нек се клати, Нека празну сламу млати, Ал Србина не ће сколит', Паприком му памет солит' Мамузолиз, давно знан, Вшрилицом замотан. * * * Знате л', браћо, шта!? — Кад већ посо' није чист, Пљун'мо и ми на тај лист, Пљун'мо на тај лист. Уђван Уђвановић.

Бубнуотека. „АпкШ1<11§;ип§еп \уег<1еп ш а11еп јепеп бргасћепап^опоттеп, \уе1сће к1сЋ <1ег с1еи!зсћеп, ШетГзсћеп, сугШзећеп шк! бегђјвсћеп Туреп ТзесИепеп." Ово се може читати у сваком броју листа, који излази у Земуну под насловом: „ ЗетИпег ЛДГоећеп1>1а1;{;".