Стармали

хи^

„стагмааи" БРОЈ 15. за 1880.

П у с л и ц е. ОРДО еот анима рерум, али само тамо ДИ је то начело, а не празно име министрово.

Италија тражи своје „природне границе." Зато опет има других, који траже неприродне гран и це. Кажу да се Пелагић радо назива „новим Доситијем. Само не знамо, би-ли се Доситије радо називао „старим Пелагићем." ?!

<Ала је то лепо пријатељство, које се запечати оваким ускликом: Ето видиш, ки4уа 1>ага<;от, да псето само лаје, а не уједа!

Опет је нешто налик. Тамо преко добио је чешки језик равноправност; — а овде је равноправност добила мађароки језик.

Многи се чуде, одкуда је то, да се толики В и ртенбержани селе у Босну. Ја се томе ни мало не чудим. Чим се први доселио, таки сам знао, да ће их бити и више.

Кажу да је Пера Карађорђевић дошао до тога уверења, да је боље имати поштене противнике, него шерете пријатеље. Једном путнику Немцу шетајући се по пештанским улицама запеше очи за једну мраморну таблу, на којој је писало: „ТВЗКВЗЈГИ УЧА1ЦИМ СД." Није могао да је прочита. Ал је нашао услужног тумача, који му }е то верно на немачки превео, ево овако: и бго1§аМг6— Е1пкећг- ип<1 Аизкећгћаиз." Један ђаволан научио свога папагаја да изговара ове речи: ,,Не кажем ни да ни не!" — Па сад оће да га препоручи угарској за одговорног министра председника.

(Н. Е.) Сијамески краљ иде на пут ради увеселења, и води са собом с ам о педесет жена. Но леп: лустрајзе!!!!!

Из докторске праксе. Д о к т о р. Ала за бога, милостива што сте ме дозвали сада, у по ноћи, кад нисте баш тако опасно болесни. Милостива. То вам је немило, јелте? то сам баш и хтела да видите како је то кад човек не може да спава^ — ј. —

Из гимназије. Пктали проФесора Физике, зашто он Физику предаје тек онако теоретично, а неће да изнесе апарате па и на њима да показује. Господин проФесор одговори овако: ђаци и без тога имају наклоност за демонстрацију. Па нек се деси каква д е м он с т р а ција, питаће их полиција, од кога су то научили? Они би онда могли рећи од проФесора, — па ето да страдам. А друго, овако је и много комотније. 0 о 0.

Мајетор и шегрт. Мајстор имао шегрта Л у д в и к а (а много би му боље доликовало да се он сам тако звао). Ономад оде шегрт у кујну, да види чему се има за ручак надати, а мајстор, нестрпељив, почне га по имену дозивати: Мајстор. Лудвиче, Лудвиче! Ш е г р т (из кујне) Ко ме то виче ? Мајстор. Лудвиче, Лудвиче! Шегрт. Аха, мајстор виче! 3.

Само строго научно. Отац запита свога сина ђака, седећи у подне за ручком: — Је-ли, сине, би-ли ти мени знао казати где је Америка? Син пружи прст доле к својим ногама. Отац махне одобравајући главом и ућути. Кад увече за вечером, отац опет запита сина, где је Америка ? Син дигне руку и покаже прстом у вис. — А ко те је то научио?" — Господин Пелагић. П.

Одабрани преводи. 1. 8е«1Ј8 уасапИа. Седи о вакацији. 2. Сагтта <1е1епИ;. . . Кармина се дели. 3. Атћгоб1ае биссо. . . . Насук'о се амбросије. 4. Т се1ег Јзтепоз сит РборћаГсо. . . И брзо се измено кум ПсоФаиков. 5. Миза 1есјиећа(;иг Решгае. . . Муса се у локву пење. 6. р1а 1ас1;а Т1<1еп1;. . . Ди се пије много се шта види. 7. Ие 811; тоге. Море, зар ниси сит. б. Кеге (1аге1; баИит. Нева даје салате. 1топ к1пје Ша1е Им'о он кирије са пилетом. 10. Магшб сит аНсЈиагЛо тајоге пите1;о 1П псат ргоГес4из. . . Марија са неким мајором оде у Африку. Ђ.