Стармали

уредништвв одговара А. Пајеви^. ; година ТРЕћА ; ИЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВШ. ГЛАВНИ САРАДНИК У Н О В О М Е С А Д У И8ЛАЗАВ И ЦЕНУ АБУКАЗЕМ. 20. Маја 1880 ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

0 ечењију, Ал не овом од туча. — већ оном од крви, меса и духа. Данас ти се спомен слави, И од туча кип се прави, Потомство ти венде носи, И заслужио си! Једни хвале срце твоје Што је било човечански, А други ти преузносе Дух велики, пророчански. Цео народ благосиља Дарежљиву твоју руку ; Жргвово си куле блага За просвету, за науку. Један ово други оно, Како који боље схвата, Један хвали мислиоца, Други грОФа — демократа А ми Срби из тиншне, Из негдање Војводине, Ми пасторци, пепељуге Наше мајке домовине, На свечаност ми несмемо, Тек провирујемо. Ал и ми смо голе главе, Кад се дела твоја славе, Јер си први кој' си наст'о Да из крила рода твога „Искорениш азијатство!"

Хеј, да ти је бог д'о среће Да довршиш ову свету, Шири венци, — лепше цвеће Красило би твоју мету! Голем венац обимо би Домовину, као дуга Под тик венцем не би било Пасторака, пепељуга. Шире би нам биле душе, Па светлија свака мис'о, Јер их не би очај стез'о, Јер их не би црв подгриз'о. Веселијим ти би оком Са висине данас глед'о, Не би лице опште мајке Било тако брижно, бледо.

Шетња по Новом Саду. XI1. У ономадашњем телеграму из Београдазамера ми се што се не ше&ем по Новом Саду и држе да је томе узрок што немам калочна и амрела. Оно до душе кад се узме у обзир, да сам ја платио овогодишњи парохијал и да сам трипут доручковао у хотелу код „ Јелисазете", онда неби никакво чудо било, кад би остао поред толиких издатака штоно веле без паре и динара, али ипак није то прави узрок, него ће пре бити да сам мало оматорио и отежао, те браћа из Београда, што хоће да пошљу калочне, амрел и „регнмантл" слабо ће ми помоћи, јер ми је тешко п е ш к е ићи, него би боље било да ми пошљу једну господску екипажу са два добра коња и ливрејисаним кочијашем (и новаца за издржавање тога), па би се