Стармали

126

„ОТАРМАЛИ" ЕРОЈ 16. ЗА 1880.

хранила свога мужа. —- — Море, Андрија, ти опет не пазиш. Ајде реци ми, шта сам сад казао. Андрија. Товијина жена хранила је свога мужа кудељом. — — Господине, —• ал ја то не би могао јести. Учитељ је читао са ђацима из читанке, у којој је било доста штампарски грешака, — зато је неколико пути морао рећи: децо, ово је штампарска грешка, — ово треба исправити овако. Читајући даље, дођоше и до изрека, и кад прочиташе ону изреку: Дспеци па реци!" подиже се поп Г— син, и рече: „Господине и ово је штампарска погрешка, ту треба да стоји овако: „испеци па пој еди ! к

На коленима. (Штудија.) (Два листа украђена из дневника једне „госпођице"). Господину „Стармалом". Нови Сад. Данас сам седео и размишљао, да ли је нужно да се свака прича, новела и „штудија" или Фељетон „изФантазира" т. ј. исиса из прстију, или се може писати као „црта из живота" — кад ми дође мој спомоћник — страшно плашљив човек, те рече, да сам се ја преварио мислећи даје сигурно бити крадљиво чељаде, него нам обојици — особито њему може пресести ,,штудија" из живота. Пошто је он главни кривац, то би му — ако „Стармали" и даље штампа украђене листове из дневника — остала само два срества за спас његове ,,части": да се убије или да буде убијен — у истини једно и исто веома лоше срество којим се задобија вечни живот. Да га спасем, ја бацам украђену капу из пред говора а ,,Стармали" престаје штампати украђене листове из дневника једне гоопођице. 6 зГ =1, Мале приче, 1. Неки шваба се нађе једаред у друштву, где се разговараху о ратовима и биткама, па ће и он да рекне коју паметну: Их мохт а тап ^ерер солдат сајн, абер вен их кум ин Фајер дан ис дас хин шисе кут, абер дас хер шисе их нет гут, — ти керл кеве нет обах. 2. Покојни новосадски поп К., ићи ће једном с мојим такођер покојним дедом у виноград. Идући тако, рећи ће мој деда: Ето видите господине расрдио се бог на нас па нам лед потуко све в&нограде! На то ће поп К. Хо, слава богу Кузмо, не мој тако диванити, - чије бог разбојник, да нас туче ледом, Него

да од куд је тај лед? Планета! слава богу, планета, Кузмо, дабоме, наишла тако планета па потукла. 3. Фалио се сеиз како између њега и његова капетана нема скоро никакве разлике, па ће рећи: „мој капетан прими 26. плату, а тога дана исплати и он мене; што он руча, ручам и ја; собе у којој спавамо управо су соба до собе; кад он у лов и ја сам са њиме; путује ли он, путујем и ја; једина је та разлика завршиваше он „што кад чибукам његове хаљине а ја их обеоим о клин а он моје не веша о клин но их чибука на мени." 4. На једном свечарству хтеде попа да начини са учитељем бајаги виц, па ће рећи, кад је печено прасе донето за трпезу и питало се коме који део да се отсече : „учитељу отсеците уши" нашто хитри учитељприхвати: „а п опи подајте мозга". ђ. Б. Д. 5. Учитељ. Оди овамо Јоване, говори лекцију. Од чега расту деца? Јован. Молим господине, од кише. Учитељ. Па зашто онда људи не расту од кише ? Јован. Јер иду под амбрелом. 6. Кад су саранили деду, случајно нађе му унуче наочаре. Отрчи код матере и рече: Мати, мати, гледај само деда је ту оставио наочаре, без тога неће моћи ићи. И. Ј. И.

Нема ништа без њега. Ноћ је била црна ка лице циге, који је те ноћи побегао из затвора, осуђен беше до га вешају. Сутра дан се искупио силан свет, да гледа како ће цигу вешати. На путу сретне се с неким људима. — Куда ће те кумови? — Па идемо да видимо, како ће твог брата вешати. — Е добро, добро, идите ви, али ја вам кажем, нема без мене ништа. — А зар ти мораш бити у свакој чорби мирођија? — Знаш куме у тој чорби баш не волем. . . Курјачки.

И д и л а. К'о нешто ми у час мис'о Кроз главу проману; П1то ћеш самац црни Фраче