Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 20. 2А 1880.

Шетња по Новом Саду, XIVI. — Слуга, господине, ха баш кад сам вас видео, молим вас, колико сам ја још дужан за „Стармалог"? — Опростите, ал мене се то ни мало не тиче, то ћете морати ићи у администрацију. — А како ви то да не знате ? — Све кад бих и ја водио књиге, не бих могао овако на сокаку знати на памет како ко стоји са претплатом од хиљаде претплатника. — А оно, молим вас, шиљите ми и даље лист а ја ћу већ платити; пошљите ми рачун. Збогом! Тако ме ономад ослови и разговори један стран претплатник на сокаку и тек кад се изгубио за бурадма, где се купус продаје, сетим се, да ми је заборавио казати своје име и од куда је. Ја сам се међутим журио у варошку кућу да платим порцију, даклем нисам ни мало „стармалски" био расположен, него ми је било чисто мучно, као да читам Пелагићево „Умствовањз здравога разума," кад ме срете наш добри г. З^ из П. и одведе ме мало на страну: — Имам нешто врло добро за „Стармалог". . . — Па изволте ми поштом послати — — Не, не, чекајте да вам сада приповедим. Ја сам био жртва моје уредничке учтивости, Трајало је в и сахата. Ја сам стојао као исповедник, а г. 3. ми је тијо шапутао на уво, што је знао и чуо о једном великом господину. Завршетак је његових речи био оно уобичајено: само немојте да се чује да је од мене? Задржавање ово на сокаку тако је досадно и тако ме је и овога пута једило, да сам чисто изгубио вољу и порцију ићи да платим. Тек што се удалих ево ти браца 2). члана друштва са политичких баеамака: — Јесте л' чули за пирошко звоно. . . Ја сам већ био три хвата далеко. — Ал натпис, натпис . . . чуо сам иза мојих леђа, ал' му се глас изгубио у коридору тошине пиваре. Таман изађох кроз римску порту а искрсну пред а-мном благоглагољиви Авакум, г. В., мој зао дух, који ме гони свуда, гдегод се појавим: на улици, у читаоници, у бирцузу, у цркви, у променади и т. д. и свуда ми упре револвер у прса, па онда приповеда анегдоте за „Стармали", и то оне исте анегдоте, што их је египатском Фараону за време седам гладних година приповедала његова покојна стрина. Паравна ствар, да он то приповеда, као своје најновије вицеве, које је он датом приликом на кремену његовог мозга оцилом своја оштроумља искресао. Срећом су ту у близини Дерини Фијакери, скочим у један и заповедим у први мах да тера ма куда само да што пре изиђем из загушљиве и несносне атмосФере красноречивих лиФераната прастарих вицева за „Стармали." Друга је врста сокачких нападаја искање рачуна, за што ово или оно, што је дотични послао (у неплаћеном писму) уредништву, није изишло у „Стармалом." „Изишло је, ал' није ушло!" Ал'

молим хоће л' изићи у другом броју?— „Извините, али оно не можемо никако штамдати, јер ми смо ради да „Стармали" буде и остане лист, квји ће моћи увек и најбезазленија девојка читати себи и својим родитељима, а оно што сте ви послали,. могло би се штампати у Америци или бар у Паризу." — Е ал', знате, то јецелаистина било; оно што је онде о кметовици писано, то је баш тако, цело село говори. Само немојте да се чује, да сам вам ја саопштио, нисам рад знате да се замерим,а и дужан сам јој осам мерова жита, што ми је јесенас позајмила за семе, кад сам био у нужди. Па то сте ви, амице, благодаран човек! — Молим само да зацело дође, јер ја сам претплатник, па ћу се и на даље нретплатити, ако ово метнете. Аб.

Б у К В И Ц е, т. Трпиња. — Место, које је у најновије доба многе параде претрпило, и опет живо остало. Тунел. — То ће бити руна испод Варадина града кроз који ће се жељезница, као кер испод капије, провлачити. Тринајест. — Несрећан број; толико је њих потписало вуковарску адресу. Трбух. — Види: архимандрит. Трафика. — То је рођена сестра господара Штемпла; обоје су близанци: т. ј. у једно су с е в р е м е р о д и л и. На њихово одгајање троши свет много новаца, дакле мора бити, да су честита деца. Трн у оку. — Разни народи и људи зову овај трн сваки друкчије: Хрватима је н. пр. ћирзлица; Мађарима „Застава"; Тиси оиа десеторица, што би он да их пошље у Америку и т. д. Теремтете. — Види мађарског галантома. Тротоар. — То је оно место пред новосадским кућама, где стоје гомиле песка и камења, где закрче лебарице и бурад са катраном, где се сипају помије и цеђ и где се публика у вече најрадије шеће. Титула. — Кад једном човеку натоваре тридесет општих бесплатних дужности, те је члан одбора „Срп. читаонице", управног одбора „Матице српске", црквеног одбора општинског, школског одбора, одбора за купљење добровољних прилогазапострадале Сегединце, одбора за народно позориште, одбора за приређење „Беседе", члан певачког друштва, члан репрезентанције, одборник политичног „Кола", члан одбора за попис бирача, одборник за старање о вентилациЈи јовановске школе, члан одбора, кој- ће саставити уговор са школским баштованом, и т. д., и т. д., а други —- који би имао више времена на те ствари, седи међутим у кавани или на агенцији, док се онај кукавац зноји у седницама и трчка по вароши, ал'' за то бар има т и т у л а! Темерин. — Место рођења свију новосадских слушкиња и дојкиња Мађарица. „Турски народ." — Ишчезнуо је испред „Недељног листа", „јако воск тајат от лица огња."