Стармали

.СТАГМАЛН" БРОЈ 23. КЛ " 50.

183

Ја сам обично »код Коларца" седео за једним малим столом у неком куту, и ту или сам већ. затекао једног малог старчнћа, који је, да му ручак боље прија, својс IIив I мезетио ротквом, или је он затекао мене, који такођер, да ми ручак боље прија своје пиво нисам мезетио ротквом. Ми смо св1ки дан седели за нашим столом. Прошла је читава попорка дана и ми се једно другом нисмо јављали, ни главом климнули, ни прстом шешир очешали, ни помоз бог, ни селамалећ! (Тај леп и комотан обичај усвојили смо ми од нашег гостионичара, — он се ником не јавља, а на што? та ми сви знамо да је он ту.) Друга поворка дана. Ми мало попустисмо, — (т. ј. ја и мој старац — гостионичар остаје при свом старом обичају) и при доласку и одласку промрмљавасмо нешто, што се могло тумачити као: „ До <5ар дан!", ал могло се тумачити и као: „Колко теби до божића толко и мени!" Троћа поворка дана. Ми се мало открависмо. Па или ћу ја њему рећи: „Данас је пиво прилично! — и он ће на то приметитн: „Аха! в , — Или ће он мени рећи: „канда ће бити кише!", на које опет ја одговорим „Аха!" Четврта поворка дана. Неком звералу чак са петнајстог стола учинило се, као да смо се ми, ја и мој старац, чашама куцнули. Не кажем да нисмо, — ал не могу се заклети ни да јесмо. Пета поворка дана. Ја сам сад већ знао, да се мој старкеља брије код ђоке бербера, јер је тамо јеФтиније, а он је опет знао да ]а имам чир на левом рамену, на који мећем печен лукац, да се што пре провали. Ја сам сад већ знао, да он од свију риба најволи наарикаш од кечиге, — а он је дознао да сам и ја тог истог густа. —- Од тога доба седали смо мало ближе један уз другога, као што и приличи таким једномишљеницима. ТТГ еста поворка дана. Аја већ моме старцу поверио једну велику тајну, т. ј. да ја не оедим увек „код Коларца" ни у мојој заптивеној соби, него да хоћу по кадкад (ради свежа ваздуха) да изађем и на јавност, и то у „Стармалом". А старац је опет мени поверио још већу тајну, т. ј. да он не зазире ни од Петра ни од Павла, да има своји девет и по дуката осигурана месечна прихода, — а то му је доста (јер не вечерава), па му није ни жао што сад више није поштански чиновник. Ј а. А зар сте били поштански чиновник. С т а р а ц. Двадесет и две годино. Ј а. Лепо, ал ја не симпатишем здраво са поштарима, све ми се чини да они дубље завирују у туђа писма, него што се то слаже са карактером поштена човека. Старац. Па зар је то бат такав грех!? Ја. Мени се чини да би ми рука отпала, кад <ш хотимице отворио туђе писмо. Старац, — у место одговора погледа у своје руке, па забринуто, и чисто покајнички врћаше главом. Седма поворкадана. Сад смо неко време говорили м а њ е, — али смо у толико в и ш е — ћу-

тали. Мени се све чинило као да мој старкеља има нешто на срцу, чиме би радо и мене послужио, а њему се можда чинило, да би га ја нешто радо запитао, — па то је и чекао. Једаред, кад је мој старчић случајно у место две чаше пива попио три почео се накашљивати да нешто изрече, — ал ја сам таЈ дан, уместо две чаше, случајно попио само једну, — а то је било велико растојаније за нуждан пријатељски сусрет. Но старац ме ипак запита: Долазите ли ви и у вече амо. „Врло ретко!" А ја сам наумио довече да дођем. „Иа баш могу и ја доћи. Па ћемо пити црна вина, овде га има веома доброг. „Нисам искусио." Вино уме да одреши и највезанији језик. „То сам већ искусио." Завршна сцена. На столу стоје две Флаше с вином и полако се празне; пред Флашама седе два човека и полако се пуне. И ћорава баба може погодити, да то нико други није него ја и мој старкеља. Кад је и трећа Флаша дошла на сто, онда мој старкеља пружи обе своје руке са раширеним прстима на сто, и смешећи се рече ми : Даклем то су те руке, за које ви рекосте да треба да отпадну. „То ннсам рекао!" Ето видите, да су отпале, не би се могли сад овако срдачно куцнути." И ми се срдачно куцнусмо. „А ви сад чујте, па ако хоћете стрпајте и у „Стармалог:" Отварање туђих писама не казни се одпадањем руку, — бива то и на други начин. У моје време, т. ј. кад сам још ја био поштански чиновник, онда смо ми држали, да је печат на писму само зато, да га ми можемо оштрим бријачем подбријати, и кад писмо прочитамо, опет лепо залепити. (Свршиће се.) Хр ...... језик (народни). Дође један павор Ф . . . . к лекару и замоли га речма: МеКт §бзро<1те <1ек1;ег, те§е уе1е оке 1>е1еДи, с1е М ГтеН 4е1>ге1;и, Ае 1§кере1;е 1геуе јети, 1>е§ се ђегји ует пе§ге<1и ре^еШ и т. д." Доктор се нађе. у чуду, јер ништа није разумео, шта му је Ф казао, срећом његовом био ту и неки опет други сељанин, који је мало у књигу завирио, те му растумачи шта је желио, а лекар га онда упути, како да се влада, ако ли и то не помогне, да оде к марв. лечнику. .... У1(И .... За уредништво одговара А. Пајевић. Главни сарадник Абуказем. Најновије књиге. јјод овик насловом навећемо сваку књигу која сетс,и уредништву тога радп припошље.) Иознаваље и неговаље Човечија тела (градиво за ученике основне школе) прикупио Светозар Милетић учитељ. У Земуну издање Србина-Милоша Грабовачког.

ШИГ Још се могу добити свибројеви „Стармалог" од почетка до данас.