Стармали

210

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 27, ЗА 1880.

Шетња по Новом Оаду. 1ЛП. При читању српоких новина највећма ме вређа, кад читам н. пр. ове најновије вести : „Бечка „Преса" јавља, да ће се српска народна скупштина састати 15. октобра у Крагуј евцу", или „Нови бечки тагблат" доноси глас, да ће кнез бугарски 5. октобра доћиг у Београд" или „Каошто л 11естер Лојд" из поузданог извора дознаје министар Лешјанин отишао је у Радујевац на срнокој граници" и т. д. А за што ме вређа? Вређа ме за то, што би вести, које се нас тичу, које се у нашој средини догађају, требале туђе новине од наших да дознају, а не ми из њихових. Тако ми је особито било неправо, кад сам у „Новој слободој преси", у „Мађарорсагу", у „Тајмсу" у „Ба л т и море - в е ке р у", у шведском „Д агб ладету", у „Осерваторе т р иј е с т и н о", у „Дели Њусу", у „Левант-Хералд у* и у „Ханзјерглу" читао опширне извештаје о српско-турском рату, пре, него ли у београдским новинама, које су те извештаје тек после три недеље дана у преводу доносиле. И данас бива врло често, да сриске новине ваде „најновије" весги о догађајима у Србији из бечвих, пештанских, енглеских и американских новина. Ако тако и даље узиде онда ћемо скорим читати и оваке „новости": = Енглески „Тајмс" јавља, да је г. 1811. умрво српски књижевник Доситије Обрадовић у Београду и да је онде уз велико саучешће српскога народа сарањен. = „Норддајче алгемајне" јавља најновију вест, да су Турци г. 1862. бомбардовали Београд = „ Московскија вједомости" довосе телеграм, да је Нови Сад 1849 г. од мађара запаљен и иретворен у прах и попео. = Из парискога „Фигара" вадимо вест, за коју нека он одговара, јер нама није иознато, да је министар Владимир Јовановић отпустио секретара Миту Ракића из државне службе, а у интересу државне службе. = „Газети трансилванији* јављају брзојавом, да се убијца покојног Д. налази здраво и мирно и поздравља сваког, ко за њега запита. = „Њу-јоркер хералд" доноси опширан извештај о преставама нашег народног позоришта у Вуковару и Митровици да се неби морали дописници из тих места трудити, да саопштавају рад нашег народног мезимчета у нашим српским новинама. = „Ендепанданс белж" доноси реФерат о раду новосадске и сремско -карловачке епархијске скупштине, јер за наше српске новине нема кога да тај рад прибележи. И т. д. И опет понављам, да сам ја тога мњења, да би вести о нашим рођеним стварима, треба ли прво у српским новинама да читамо. Но овде не „кривим ја сасвим баш наше редакције: при овом броју претплатника, требали би наши листови да излазе на хар-

тији од цигаретн-папира „Јоб" или „Хублон", а не на овако великим табацима. Овако немају ни уредници шта да једу (ако од листа живе), а не још да плаћају дописнике на све стране и да се претплате код телеграФен-бирова. Да ко је крмв ? Публика. Сирота публика! Она је свему крива. А највише је с тога крива, што је мала, што је с и р омашна и што је — немарна. П1то је мала и сиромашна — томе не може сама себи помоћи, али што је немарна . . . . ? На пример; кад један дечији лист има једва 2С0 предплатника, а само у Новом Саду има 1200 школеке деце, па кад се онда запитамо: А где је Банат, Бачка, Дрна-гора — што сриско бити мора? где су Срби „од Пеште даж' до Черне-горе" и т. д.? па онда кад се запитамо: а где је Кикинда са 12.000 Срба? Где је Панчево са 10.000 Срба? Где су Меленцн са 90С0 душа? Где је Сентомаш са 5000 С р б а ? Где је Бечеј са 9000 становника ? Где ли Сомбор, сместиште сриске учитељске школе, та учитељи треба бар да знају шта је дечији лист за школску децу и да им га уме ; ,у осладити ? Па где је Вршац, па онда где је Веоград и тако даље и све д а љ е, а никако да дође б л л ж е ? Но, пардон! Драга публико, опрости ми, опет сам се заборавио. Зар ти за то „Стармалога" плаћаш, да ти за твоје рођене новце пребацивања чини, да те назива немарном и да те коре ? Оарости ми, ја реч „немарнсст" узимам натраг, уништавам је, па хајде и ти узми „немарност" натраг, униш т и ј е — па ћемо бити што-но кажу квит! Аб.

Б у к в и ц е, ћ. ћеф. — Сваки је посао тешко радити, кад човек нема ће^а, ал најтеже је писати за „Стармали", без ћеФа, кад човек има зубобољу или кад му после бербе бучи глава. ћебап. — У берби нужне ствари су ово: чабар, муљало, котарице, ћебап, бурад и т. д., а најнужније је грожђе. ћорав. — Има људи, који би желели и од срца се радовали, кад би били ћорави. А који су то људи ? То су — с л е II ц и. ћерка. — Нерка је лепа зверка. Благо мајци, која има ћерку, барем јој је о к о к у ћ е мирно (а у к у ћ и има доста немира и свађе). ћифта. — Кад смо се једном у берби нас неколико капутлија ухватили у коло са берачицама, а она што је до мене играла рећи ће оотскочицу у колу: „Сиђи, Божо, да видиш Како ћиФте кодо воде." ћурка. — То је једна животиња, која се слабо разбира за демонстрације Флоте велесилске; не мари за просвету; не иде у позориште ; не чита никакве књиге; не интересира је изналазак ФонограФа и елек-