Стармали

220

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 28. ЗА 1880.

Допуна речнику иснранљеном у логичном смислу. Постеља. — (Учитељ т. ј. онда кад нема шта да једе). Галиција — (Лабораториум, где се пречишћују галице). Помодар. — (Човек, који је мало истучен, па није сасвим модар). Викар. — (Лармаџија). Бригада. — (Неплаћена порција). Коначна расправа. — (Кад се размршују замршени конци). Вајат. — (Статуа). Попустљив човек. — (Који уме говорити као какав свештеник.) Винодолац. — (Киселица). Дупликат. — (Кућа двокатница). Тековина. — (Кад се отаче вино). Костурница. — (Кавез, у који туре тицу коса). Удивителна. — (Тинта). Контеса. — (Жена, којој се шиљу многе конте). II о р о к. — (Иберциер). Журналиста. — (Она листа, кад се купе прилози за кога, да не умре од глади). Ражањ. — (Кад се жање раж). К о ш а р а. — (Молер, гомбар, везиља, маршандмода). Смрчак. — (У вече, кад сунце седне). Лисабон. — (Кад се абонираш на новине које шаазе у Фуксовој штампарији). Ситни догађаји, Један калуђер, који редовно чита „Недељни Лист" и „Турски Народ", — добиоводену болест. Један ђак горко се јадикује што није добио ни најмању стипендијицу, — макар само да има на цигаре. Једна госпа у Н. ономад ]е била тако „расејана", да је већ почела ницати. Друга госпа у истом месту била је такођер расејана, али у мањем степену, — па шта је урадила у својој расејаности! — Промешалаје своју децу, а истукла карте. За г. П., који је до сада целога свог века био зеленаш, кажу да је сад већ сазрео (за в ). Једна нова млада, која је дошла у пуну кућу једног економа, а у институту, где се васпитала није научила ништа радити, предлаже своме мужу, да пошљу све краве у — музеум. Брудер Јаша препоручује чистоћу српског језика, и вели: не треба никада казати „хиљада", него ,,тисућ". (Дабогме, јер њему тисуће долазе од Тисе).

У Ш Т И П Ц И. ђ Види се по свачему ца смо ми Срби мањи, него други свет. Ономад у вечс гледим с пијаце : Десно иноверска гостионица зелени „венац" (,,кранц"), а лево у српској читаоници ,,ве нчиУ („кренцхен")! Наше је све умалително! _ Пз Сарајева нам пише наш пријатељ X. 3., да су у Хрватској и Восни ап атекари подигли парницу против листова „Устава" и ,,Слободе" с тога, што ови продају без обртничке дозволе и без апатекарске дипломе средство за спавање, што су до сада само апатекари уз лечнички рецепат смели чинити. □ Даклем велики жупан бачки Громон дошао је, као што новине јављају под стечај (конкурз). Тако је то. Ко хоће нагло да с т е ч е, тај лако дође под стечај. X Мој пријатељ Т. рече ми ономад зачуђено: Ја ае знам каква су то господа код нас! На другом месту прикупљају господа порцију, те тако људи морају да плаћају, а код нас место тога — терају порцију!! Па кад је терају, ко ће онда доћи да плати ? Аб

П у с л и ц е, Ових дана имаће Паришке пиљатзице забаван призор. Стари принц Наполеон уступиће свој престо (на коме је тако дуго и срећно владао) своме сину, нека и он види, како је то водити бригу о благостању тако неблагодарног народа. Тог дана неће бити у целом Паризу никакве друге комедије. Школска деца ишту, да им се земљопис предаје по Кутнер-МаЈеру, али да се и Србија узме, каква је негда била (за време Душаново). Владика Кенгелац хоћ.е да сазове још једну епархиску скупштину; — заборавио јој је приповедати шта је снивао оне ноћи, кад ће да се опраси покојне бабе Јуле крмача. А то је врло интересантно. Бан Пејачевић био је у Пешти, — и израдио је на чисто. Сад кореспонденц-карте у Хрватској немају наслов само мађарски, него и — Француски. Богиња позоришне уметности, Талија, благодари Мађарима, што су је научили нешто ново. Живим вели ■— толико стотина и стотина година, у разним земљама, и међу разним народима, и — да сам пре месец дана умрла, не бих знала шта је то: б р ах и ј у м. Уредник „Недељне клепетаљке" хвали се да има већ три стотине предбројника, — а тужи се да нема више само четир Тиеуће Фр. субвенције. Сви српски песницк, и живп и мртви, и садањи (можда чак и будући) завиде Мити Живковићу, што има Милче, које спава у палати. (Види 39. бр. „ Јавора".)—Тозаиста још није дочекао српски песник.