Стармали

„Стармали" излазиПО. 20 и тгоследљег < ИЗДАЊЕ ШТАМПАРПЈЕ А. ПАЈЕВИВА. Писма и све што се тите уредништва. лека дана у сваком месецу. Годишња цена -3= ф., ' —-—— . се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Нопогодишња 2 ф ., на 3 месеца 1 ф , За Србију, "У НовоМб Саду 10. Новембра 1830, - вом Саду. Преттглату пак и огласе, ваља слати ЦрнуГору, идруге кра.јеве }га делу годииу 50 ~ на штамнарију А. Пајеви1а у Нови Сад. гр., на но год. 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар. ГОДИНА ТРЕЋ А Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Шетња по Новом Саду. 1УП. Најсигурнији знак, да се зима лриближује, то су сваке године, иа ево и ове, позиви на „Беседу с игранком". Ево и одбор новосадске читаонице позива на „Беседу" и „озбиљно" умољава наш женски свет, да дође „у што простијем оделу." Да ли ће оне тај „озбиљни" позив „озбиљно" и узети, то је друго питање. А треће је питање, шта је то просто одело? Је ли то одело, што га носе наше просте девојке по варошима и по селима? Ако је то, онда је то скуаоценије одело, него наше господско. Јер наше просте девојке носе по сермије на себи: ту су свилене хаљине, сомотски јопнови, д у к а т и и скупи у к р а с и, што све више вреди, него обична бела хаљина од тила са неколико пантљичида. Но све и ако дођу наше госпођице у богатом оделу, томе нису само оне криве, него више ми и г р а ч и, који смо навикнути, да само оне госпођице позивамо на игру, које су лепо и циврасто обучене, а које су према позиву дошле у чистој скромној хаљини, а ми их и не гледимо. Докле год тако будемо радили, нећемо дочекати, да се оне нашем позиву, да ,,у што простијем оделу изволе доћи", одазову. Него би ваљало овако радити: И г р а ч и ваља да узимају само оне госпођице и госпе за игру, које су доиста дошле у обичном оделу, а оне циврасте нека седе, па ако се тако договорно ради само на једној ,,Беседи ; ', онда можемо бити уверени, да ће на идућим игранкама, све наше лепотице појављивати се у окромном, јеФтином оделу, које се није куповало само за оно једно вече, него које се може носити и у цркву, у променаду, при посетама и т. д. Онда ће нам без сумње и пуније бити дворане, те и већи приход на

дотичну, добротворну цељ. Јер није лако човеку средаега сталежа, који има три кћери бацати новац на три-чегири кицошке хаљине, које служе само једно вече, а донесу се кући покидане и издеране, те се после малим сестрицама праве хаљине за лугке или се покрива у „шпајзу" маџун и маст, да мачке не лижу. Уједињеној омладини српској не допушта даклем висока влада, да може постојати и држати своје скупштине. Наравна ствар, омладина је истакла као цељ свога рада ,,просвету", да је истакла ,,двобоЈе, пуцање једно на другог из револвера и т. д., као пештанска ,,Народна касина" онда би ваљда могла постојати. Али „просвета" Мађарима не треба! Јер кад су протерали из Пеште немачко позориште, онда неби били конзеквентни, кад би на другој с-трани просветна друштва трпели. Иначе су у Пешти сви здрави, јер употребљују маријацелске капљице за стомак, виљемов крв чистећи теј, бонбоне од боквице, каву од смокава, анатеринску воду за уста и универзалну маст од шуге. Што се тиче шетње по Новом Саду, та је сад већином променади и Дунаву управљена, јер смо сад опет постали Шај к а ш и , то јест стигле су ш а ј к е са воћем, и понамештане су скеле крај Дунава. Врло је мудро уређено, што човек не мора ићи у променаду и на Дунав преко пијаце, где су изложени сад пред зиму женски капути, материје за зимске хаљине, где су златари са њиховим изложбама златних прстења, сатова и других украса, где су модисткиње са новим сада баш из Беча приспелим шеширима и т. д,, те кад човек пролази туда са жечом својом ради шетње, а овој очи запињу за излоге и непрестано би да уђе у овај или онај дућан, да штогод ,,види", него је пут к Дунаву кроз дунавску улицу, где се продају мотике и ашови, виле и грабље, надгробно камење и рибпр-