Стармали

238

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 30. ЗА 1880.

Пукпурик! Шаљива игра у три чина. (Ж истинити догађај — збило се у Кукућину — други даи ) По мађарском од Емила Јованоиића. 0 С 0 Б Е: Аћим, Кукућински иопа од 52 год. Марта, жена му. Тома, Кукућински учитељ од 36 год. Јула, млада удовица, 22—24 год.

ПРВИ ЧИН. Код Јулине куће. I. Појава. Пои АИим сукоби се с Јулом иред куЛом. Попа: Добар дан, лепа Јуло! Ј у л а: Бог добро дао, господине: Дајте ми руку Попа: Бала, Јуло, вала! Ала је то врућина !.. јел' ти код куће мати?... Уш'о би на једну чашу хладне воде. Јула: Мама ми је била у цркви, па се још није вратила кући; мора бити да је сврнула код учитељке — то јој је обичај. Изволите ући, сад ћу ја извадити вришке воде из бунара. Попа: То ће врло добро бити Јуло! (уђе у кућу.) Јула: За час ћу ту бити с водом (узме крчаг и оће да иде, а попа јој стане на пут). Попа: „Стани лане, хоп, хоп, хоп! Стани дико, цуп, цуп, цуп!"... (загрли Јулу и шаљиво пева): Волим тебе лане моје драго, Волим тебе, нег царево благо! Ако ме волиш, лепа моја Јуло, не мучи ме даље; кажи, ди ћемо се наћи данас ... још данас ?! Јула: Нек буде, показаћу, да знам и љубити. не само шалити се... (шапуће) данас после подне у 1 сат ћемо се наћи у вашем житу код гробља... ја ћу овако викати (имитујући препелицу): „п у ћпурућ!... пућпурућ!..." ви пак, господине, ће те овако одговорити: „вау... вау!... И дотле ће те то пофторавати, док се на тај знак не нађемо у житу. II о п а: У 1 сат ћу зацело тамо бити... данас „вау, вау, вау (пољуби Јулу у чело)," ти „пућпурућ!"... ја пак „вау, вау"... (оде): II. Нојава. Тома се иоказује на ирозору са стране врта. Т о м а: Јуло ! Мбма ти је код нас... пусти ме унутра... није ме нико видео.... хој, чујеш ли ? Јула (која је поп Аћима испратила, — врати се у кућу и опази кроз прозор Тому): Но — но! немојте одма дићи кућу на главу! (оке к прозору). Томо! сад вас не могу пустити унутра, али после подне у 1 сат ћемо се у попином житу код гробља састати, онда још нико не плаши врапце.., разумете ли ?... сад одлазите, долази ми мама.... на крају од жита ви ћете овако викати „пућпурућ!"... ја пак ћу овако одговарати: ,в а у, вау!',.. и при-

ближавајте се дотле моме гласу, док се на овај знак не нађемо.., сад одлазите ! Т о ма: Ја ћу дакле бити „пућпурућ!",а ти „в а у, вау"!"... Збогом дико!... пућпурућ... пућпурућ... пућпурућ, пућпурућ !... (оде).

ДРУГИ чин. У попиној кући. I. Појава. Пои АИим и Марта код астала ручају. Попа: Јес чула, жено! оћу нешто да ти кажем; данас ми је пао на памет очин тестаменат... Он ми је на самртној постељи ово заповедијо: „Ако узимаш кадгод посејаног жита, синко, лети га сваки дан мораш посјетити: дали већ зре ? дали га не кваре врапци?" Још данас, одма после ручка идем на поље, да видим редом, какво ми је жито. Може бити, да ћу и до онога код гробља отићи, ма да је жестока препека. Марта: Бог с тобом, човече! што чујем?! 28 година, од како заједно живимо и до данас још никад није ишо мој добри муж да жито гледа. То промисли само, да си три шуха висок и две центе тежак... бојим се да ће ти то бити прва и последња економска вредноћа П о п а: Јок, жено! Шта више: од данас ћу сваки дан изилазити... оћу да сперем моје име: „немарљив газда," које сам од људи добио... II. Иојака. Марта сиреми астал и изиђе из собе. А Иим остане. II о п а: Хајд да пробамо срећу !... (узме летњи капут и палицу, намести пред огледалом бркове, браду и косу — и пође к вратима)... Марто!... ја ћу се на вечерње звоно вратити ... у 3 сахата могу звонити, али ако се донде не вратии, нек Тома учитељ сГЈм сврши!... „Вау — вау!... т. ј. па-па! збогом, драга жено!... видићеш, одсад ћу сваки дан изићи на жито! (у себи) Тек што се нисам већ код првог корака издао... чекај само... „Вау — вау!*... то је знак. — (оде). ТРЕИИ ЧИН. У нситу код гробља. I. Појава. Пои АИим сам. П о па: (стоји на крају жита... брише зној с чела... гледа лево десно ... јако дахће.) Сад већ може доћи врашка удовица... одавно ми квари крв !... пст!... Хајдемо само даље унутра... (четвороношке почне пузити)... „Вау—вау!"... Само даље, само даље... Вау — вау!... (пузи даље к среди жита... и сасвим се изгуби између таласајућег се жита). II. Пој ава. Тома учитељ сам. Томз (стане на крај жита):... 1 сат је већ прошо с четврт сата... можемо дакле већ почети... (поче у житу четвороношке пузити)... Пућпурућ!.. пућпурућ!... пућпурућ !... (Тишина. Тома се међ жито усправи и гледа лево — десно.) Не долаз