Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 34. ЗА 1880.

Грађа за талијански буквар. I Ми кажемо : злато; Талијани : оро; — То појаве нису нове, Јер у целом свету лове Таке орлове, П. Талијански сомови Врло мудро плове; — Зато сома Талијан Соломоном зове. Ш. Сиромашак талијански Зове се : поверо; — То је нешто ново, Иначе је сиромашку Ретко когод иоверово. IV. „Мијо каро! — Мио каро!" Тако зову Талијанке Свога мужа, своју децу. — „Мио каро!" говори се код нас Тиквеном кецу. V. Срби кажу: више ; Талијани; пију; — Сомборци се чуде јако, Да-ли је баш тако. VI. Ако гдегод букне расира; Тал'јан вели: ли те; — Ал шта желиш лити , роде? Уља ? или воде ? VII. Питај Талијана Кол'ко има у недељи дана? Питај макар и најмање дете, Они с' таки — сете. УШ. Међ Тал'јани сигурна си, Свака друга свото, Само кад је чега То је таки ото. IX. Италију и са стране Треба зпати слабе; — Ако тамо иштеш ране, Донеће ти — жабе.

Само никаква прашка, господине! Упаде му болесник у реч. Јер, треба да знате, да сам ја воденичар; ја гутам цра већ десет година, — па ми ништа не помаже. Него дете ви што друго приписујте! % * * Доктор. Имаш-ли апетита? Сељак. (Не разуме, — па ћути). Д о к т о р. Јеси-ли гладан ? Сељак. Та баш ако имате што спремљено неће бити згорег. * & ^ & Д о к т о р. Имате-ли још какву невољу. Волесник. (Мисли се). Имам пуницу оштроконђу. & * * • • 0- * Питала једна стара госпа, којој већ не ои помогло ни сто апотека, — питала свога доктора, пок. Вука М. би-ли смела јести мало купуса ? — Ако је купус није ђаво. Једите га, Одговори Вук својим оригиналним начином. * $ ЈјС Доктор. Шта вам Фали ? Болесник. Не могу да спавам. Д о к т о р. Де седите, па ми кажите ваш начин живота. Болесник. Знате, господине, ја радим као во, кад седнем да ручам, ја ј^дем као курјак, — кад у вече дођем кући уморан сам као п с е т о, — па ипак не могу да спавам. Доктор. Знате-ли шта, ви би најбоље урадили, да одете ком марвенои лекару. $ * & Жена. Драги мужу, ја се ипак бринем, што је наш Перица тако слаб, кржљав и мален. — Добро би било да запитамо доктора. Муж. Ја сам га већ питао. Он каже, да то није ништа, — то је за то што дете расте. * * * Доктор Н. био је тако — или паметан или шарлатан, — једно јеоте, само не знам које, — да је свакој појави таки сместа нашао узрок. Ма да му се што најчудноватије приповеди, он се није чуд ио, него је таки рекао да је то сасвим природно и да је то зато и зато. — Једаред у друштву приповедао је неко, како у његовом селу има човек преко сто година стар. — „А какав је занатлија?" запита доктор. - ■ Он је оџачар. — „Е па онда није никакво чудо, — то је сасвим природно, јер месо, које се у оџаку суши, увек се дуже држи." Гдавни сарадник Абуказем За уредништво одговара А. Пајевић.

Ескулапијаде, Из бележака наших и туђих. Дошао Каменичанин доктору у варош и изређао је где га све боле. Доктор. Хе, брате, ја ћу вама дати један прашак, —

ДУЖНИКЕ „СТАРМАЛОГА* учтиво молимо да нам у најкраЋем року изволе послати свој дуг, нарочито многе, који нам дугују за последњу овогодишњу четврт, на што смо их веЂ и саобраћајном картом опоменули и умолили. Наклада „Стармалог."

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог'' од почетка до данас.