Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 35. ЗА 1880.

279

Еер с' ланцем без ланца. Једном дође један сеоски трговац из села 0. б-чком молеру — познатом шаљивчини г. Г. В. да. му намолује „шилт" — једног кера. —- „Добро хоћу, одговори му овај. — Но како хоћеш на ланцу или без ланца? На ово се трговац узбезекне: Та гооподару, све је једно! „Јок" — одговара овај: ако ћеш на ланцу, онда кошта 10 Форината; ако ћеш без ланца — са штрангом, онда само 5 ф. „Хо мај господару, па дед'р са штрањгом, кад је јефтиније". Г. Г. В. намодује му „пса* ад саводеним бојама. — Трговац намести свој наслов, но почем је двапут киша надада, — нестане с' табле кера. Ето ти трговиа с' голом даском молеру. Овај је већ знао, зашто је дошао, па га и дочека: „Ето га на, питам ја њега лепо, како ћу да му насликом кера. Таког сеоског рундова веже он с' штрангом, — одгризао пајван па побего. — Но дај ти мени .1.0 ф . да ти намолујем једног на ланцу, па га онда слободно обеси. Сирома трговац даде још 10 ф. а после му је висијо кер, — наравно масним бојама нацртан. — И-гли-гил.

Гдавни сарадник Абуказем За уредншптво одговара А. Пајевић.

„СТАРМАЛИ." Вемаљска осовина ево је опет забрекла, а земаљске л е в ч е су се још већма искривиле, те многе ствари на земљи стоје на еро, а и земаљске л о т р е се дрмусају као политика грчке краљевине, те новинарско и посланичко путо бије непрестано о лотру : просветне и научне ствари толико су се труцкале и претресале, да су већ дошле сасвим ушараге, и скоро би испале из кола ; н а п л отак мађарске културе се расушио, а и мороклинци Ј ,виделових к „пријатељских кругова" су зарђали и попустили. те ни један није постојан и сигуран; на ждрепчанику народног теглен»а хоће да пукне беочуг, а и све штрањге сусе скоро покидале, а руда је ударила у брег. Из овог свега ее види, да је већ крајње време било, да нам дође нова ГОДИНа, те да се све на земаљским колима обнови: што је криво, да се исправи, што је зарђало, да се избаци, што је трошно и штосе преживело, да се замене новим и чврстим. Како је сваки човек своје срећековач, ма и не био министар, то сваки ваља своја кола и да оправља. Но за оне, који нису од детињства дували у мехове, дизали чекић и држали голим рукама усијано гвожђе, нужно је упутствоза овај посао, као год што је нужно упутство за употребу ана-

теринске воде и виљемовог чаја што ч и с т и крв (и џепове.) Најбоље, опробано и привилегисано упутство за ковање своје среће и задовољства, то је (осим каквог масног „хауптреФера") без сумње лист шт~ „стармали" -*аа Који стаје на четврт године само | ф. дакле је јеФтинији него Флаша анатеринске воде, кутија бонбоне од боквице, Флаша „пуритаса" или шампањера. С тога се треба манути свију тејова, медицина, масти, средства за Фарбање косе, ЈГибиговог екстракта и како су их већ Чивути крстили (ма да се Чивути иначе никад не крсте), него се ваља држати најновијег крв чистећег „Стармалог," бонбона од „Стармалог," „Стармаловог" екстракта, „Стармалове' воде за уста, „Стармаловог"' пуритаса и еликсира," „Стармалове" кафе од смокава" и „Стармалове" масти за чување коже" (јер сваки ваља своју кожу да чува). Сва та средства заједно, стају ,на четврт године. Уредништво и Наклада „Стармалог/

ПОЗНВ НА ПГЕТПЈГАТУ ПОБРАТИМСТВО месечни журнал за књижезност и науку, издаје „поератимство", дружина ђака на В еликој Ш коли у Београду Скоро је и заборављено, кад је оно омладппа на Великој Школи издала збирку овојих радова. То је био и (незнатан) започетак и завршетак јавног рада београдских великошколаца иооле „Лицејке." Не појављујући ое, оиладина што се учи, као така понајлак је постајала предмет сумње : сумњало се у љену снагу, сумњало се у збиљу јој и интересовање за јавни живот и за напредак народни. Увиђајући то с једне стране, а желећи оиет с друге стране груписати свеколику омладину, којој је стало до среће и напретка народног око једног сталног књижевног центра, Побратиметво, дружина београдских великошколаца, решиле је, да од нове године покрене лист. Тај ће лист, ире свега, ноказивати правад у раду и мишлењу омладине, и искренотћу у исказивању њенпх убеђења помагати свему што води добру народном. Упознаваћсвоју публику са важнијим научним истинама и што може већма радити на њихову одомаћивању у народу. Вележиће појаве нашег друштва и економног живота, и истражујуће основне узроке злима тог живота, подвргавати оне појави строгој и објективној критици. Гледајући у књижевности моћв ног покретача, прогреса, ми ћемо гако исто беспристрасном критиком књижевних појава радити на задобијању доброг правца у књижевности и на пречишћавању укуса у публици. Све што узрадимо, радићемо онако како нам узговори наша савест и наше убеђење, а сагласно начелима сувремене науке. Ми врло добро увпђамо и тешкоће иосла, који на се узимамо, али га се опет не страшимо, јер верујемо у његову корист. Ко год пак појми његову важност, он ће нас помоћи. Ми, ево, и позивамо све наше млађе људе, да заједно с нама пораде на послу, којему омо ноставили као крајњу цељ народни напредак у сваком погледу. Лист ће нам се звати Побратиметво. Изилазиће један пут месечно у свескама од 4 табака велике 8-ине. Доноси-

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.