Стармали

282

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 36. ЗА 1»»0.

Шетња по Новом Оаду. 1X11. Даклем прођоше материце, оцеви и скупштински избори у Србији и при тим приликама су многи били везании стегнути, а и новацје играо велику улогу на радост малолетне деце, а било је ту и свакојаких лутака и других играчака, чиме се у те дане деци очи заваравају. Исто тако и Туцин-дан прође, и православни Грци у Атини држе овај дан у побожности ов >јој целе годиве, и тога су \верења, дасене ваља тући (ни с Турцима), па тако не .хтедоше ни онда да се туку, кад су се Срби и Руси тукли са Турцима, јер ко се туче, може лако добита чиреве и неаависност, а Грци као да то не волу, те као Ееле: боље с миром, него с чиром. Прође и бадњи дан, кад се лупају ораси (а гдегде по бирцузи и главе), кад се ваљамо по слами (и у дугу) и кад се и саме Новосаткиње играју карте. За тим дође Божић, празник мира, кад се и са својим највећим непријатељима ваља измирити и изљубити, по речима светог еванђеља, и тако сад треба н. пр. чиновници да се измире са својим пером и да га једанпут узму у руку; ђаци ваља да пригрле књиге; архимандрити, ко.ји иначе целе године бегају из манастира, те путују по Италији и Швајцарској ваљало би бар први дан божића да остану у манастирском загрљају; акцијонари би требало да се сете бар на божикни дан дивиденде, те да ју приме и узму; „Видело" би ваљало да се са „Истоком" загрли, али да пази да га загрљајем не удавиод тешке љубави; Загрепчани би ваљало да се измире са земљетресом, те да се већ једанпут смире, а земља да се више не комеша под њима; Сентомашке и митровачке госпође требало би да се измирз са к а р т а м а, те да их више не тресу и не меша^у, него да их оставе н а м и р у; претплатници српски требало би да се већ једанпут измире и (намире) са издавачима књига п новина; она млада господа и госпођице, које се играју на божић. „залоге" (фоте), треба да се на крају игре измире и изљубе; сви ми треба да се помиримо са печеним прасицима, те да их тако заволемо, да би их чисто од љубави појели; с ви они, који се са банкама хиљадаркама, ретко или никако несастају и не виђају, ваљало би да се окану те мржње, него да их топло на срце прислоне; осим тога молимо и све оне, који су се на „Стар ма лог а" нашли увређени, да се измире — са народом и онима општинама и људима због којих их је „Стармали вређао и дирао, па ће им онда и „Стармали" дати мира, рећи им »Рах уо 1 лзсшп , т. ј. мир с вама и благоволеније! У то име желимо свима добро здравље, сретне празнике, бољу нову годину и доста новаца за претплату, порцију и друге луксузе! Аб.

Слободна воља, Прав или крив, Догод је жив Слободно шеће Тамо, куд — н е ћ е. Тек у крајње доба, Тек на прагу гроба, Кад је већем Здраво суст''о, Тад добива Право пусто, Право одозгора: Ићи, куд — мора. 3.

Мисли на први поглед, Ја седим за мојим пиоаћим столом; предамном стоји десетица, али не каква стара манастирока вина, (то стоји за другим столовима) већ саовим нова још не изгужвана д е с е т и ц а. Ја јој се радујем — и као новом доказу најслободније штампе у нашој монархији, — и као ново стеченом нријатељу, који ће од сад за мене плаћати и порез и прирез, и Ферцерунг и штемпларину, и дугове и интересе на интересе, — то јест ако то све заслужим. Нова десетица има четир ћошка, које гледе на четир разна правца, — ал ни један не показује као да ће дуго код мене остати. Нова десетица има две стране. Ја сам човек непристран, мени је једна страна као и друга. Кад нову дееетицу узмеш у руку, тако ти је лако, да чисто не осећаш да имаш што у руци, — шта више још ти је много теже кад је немаш у руци. Нове десетице још су н е в и н е, јер још се нису оточиле кроз левак диспозиционог Фонда у буре „ту рски 4 и „недељни" потреба, — то ће тек за који дан да буде. Нове десетице нису сумњиве, — јер једна страна њихова не сумња, да сваки човек зна немачки, а друга страна опет не сумња^ да сваки човек мора знати мађарски. Нове десетице праве много радости, —- њима се радују и сами „Фелшери", јер им се чини, даће их лакше моћи нацртати, него оне старе, — а томе се опет радују штацанвалти и кезвадлови, адвокати и иђвиди, керкермајстори и прокулабе, и други људи који заслужују да им се о новој години каква радост учини. — Даклем радост на све стране. На новим десетицама не видимо ни наш угарски грб, ни аустријскога орла, — то је сигурно само зато, да се тиме народима (или народностима) даде прилика дубље премишљати о дуализму и о темељу на коме та зграда почива. На новим банкама нема (као на пример на цицу, паргару, сомоту и сукну) лица и наличја, него има (као н. пр. на богу Јанусу) два лица. И кад једно лице гледи н. пр. случајно баш у Босну, онда друго