Стармали

СТАРМАЛИ" БРОЈ 36. ЗА 1880.

285

П у с л и ц е. У Атини нашли су Фидијеву велику победоно" сну Минерву, — али други дан јављтју да нису нашли минерву велику, него неку малу. Знао сам ја да велика Минерва неће таки доћи, — него ћ.е најпре носЈати малу, — да види јесу-ли достојни велике.

У Енглеској изумео неки поп пушку, коју једанпут одапнеш а она .1.0 пута пукне. Наш црни соко опет изнашао уста, која кад једандут отвори 10 денунцијација излете. Сиромах Лаза Костић ! Кад је лане полазио из Ниша, онда су му подиетали нешто „Слатко," није му шкодило. Сад кад је полазио из Петрограда покушаше, да му подмету нешто горко, — ни то му не науди. Сад може обогаћен и слатким и горким искуством певати своју песму: »И опет једна година, и опот један рок.* Јаша Игњатовић јавља да је једнакост(у грлу онштег споразума) његов изналазак. Његов Турски колега још се не хвали шта је он изумео. Бечки новинари уздају се у неки „Раи-бсћић." — Чудновато! А други се људи грозе од п е р ш у 6 а. Оа свију страна, II. Наш редовни дописник из Крагујевца, који вам међу нама речено, још никада ништа није дописивао, јавља нам повољну вест, да се у Крагујевцу често скупштине држе ида се на њима врло ревносно ради. Но те крагујевачке скупштине не држе људи, него је онде изведена еманципација жен а, те се ове често скупљају и по примеру новосадском, митровачком, сентомашком и других европских места, играју — Фрише Фире. Уједно нам телеграФирају из истога места, да је онај Енглез, што се заверио да ће се само онда оженити, жад буде нашао жену, која је страсна карташица, стигао ових дана у Крагујевац и сви су изгледи, да ће се онде ОФришеФирити (нова реч за „оженити"). Јуче добисмо из Ср. Карловаца једно писмо, које је још од летос на путу, што се из тога даје закључити, што је у писму разговор о хладном купању и о „швимхознама". Онде се т. ј. купало у пливаоници много ђака, међу њима био је неки Н1умоња, који је имао увек страшно дебеле „швимхозне"; кад га је надзорник запитао, што су му „швимхозне" тако дебеле, одговорио је озбиљно: Ово су зимске. — Други један гимназиста познат је с тога, што сваки час иде у Нови Сад. Тако веле и кад изгуби д у г м е, а он моли г. проФесора да га пусте у Нови Сад — да купи дугме.

Из Сомбора нам јављају, да је улица поред варошке куће, добила ново име ито: „Громонуца". Неки питају, да ли је то у почаст и славу бившем жупану Г р о м о н у или ономе г р о м у, што је летос ударио у једну кућу у тој улици. На решење овога питања чујемо да ће г. Г р о м о н да распише конкурс (он то већ уме). У Илоку су били неки Личани, што су у шуми радили, те један од тих оде једаред нашем Брати у дућан и замоли га, да му напише писмо, д» га пошље жени у Јошане. Брата му учини по вол>н напише писмо и запечати га. „Како ћу адресирати1" запита Личанина. Овај каже: „Сари Гадак у Јошане, задња пошта Удбина" ; Брата напише „Благородној госпоји Сари и т. д." и кад прочита Личанину адрес, рећи ће овај: „Ма доста их је већ и родила, њих седморо до сад, ал' само од куд ви то знате?" Из Вршца нам се јавља о некој узапћеној тробојници. Летос — тлко пише наш дописник 5-ко, уђе у авлију неког Фарбара бела повелика „пудла" једног хонвидског ОФицира; опазе је враголасте калФе и шегрти, ухвате је, замоче јој главу и предње ноге у плаву боју, а стражњи труп и ноге у црвену, везаше јој прапорац и пустише је. Но за њом се даде читав батаљон паса чак до пијаце, а како се и свет као на чудо купио, то је полиција принуђена била псето затворити и тако је даклем у Вршцу гробојница била узапћена. Носле неколико дана за дивно чудо полиције осване пудла б е л а, јер се боја отрла, и тако је пустише у слободу. Сад кад год исти ОФИцир са својом пудлом прође поред Фарбарове куће, пудла врашки зазире и крије се. Кад смо већ у Банату, а оно да успут сврнемо мало и у Вел. Бечкерек. Ми смо недавно имали прилике, да поднесемо нашој публици в и з и ткарту једног новог песника српског. Оно је била као нека историја књижевности у Формату визитне карте. Ту је и његово име труковано. Сада можемо наше читаоце обрадовати са неколико стихова, које нам је исти песник имао доброту послати. Само у напред морам изјавити, да је право прештампавања задржао песник и за то опомињемо озбиљно наше издаваче и уреднике, да ни једног реда не прештампају, иначе ћемо бити принуђени право властитости путем закона у заштиту узети. Из припослатих нам песама, вадимо за сад само ове алем-каменове: „Стари Мали он се шали Срце блажи Песника да питаш кад ово прочиташ". Па онда: „Да се знаде које шта је од куда је и кобје ЗегМзсћ ВГсМег тоје даровано није н^му ни забран!но к .