Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. 8А 1881.

Германов химнопевац. Узрујала с' турадија На шербетском врелу^ Изђубрила печур-песма У турском непелу*) А (т)уредник све се топи, Па виче: да капо! Ала је то белџи-красно, Ала је то лапо! Као сова кад захуче У сред доба глува, Познајем је по хуктању, — То је деда Јува. Таки људи цела века Пред митрама пузе, Да набију сву празнину Своје гладне музе. Сад је слава Германова, По навику старом, (Коју треба да подели Са својим куваром) Јер за ручке и вечере И пића ликерна Хоће сова с Воросова Да је благодерна. Писао је деда песме Тондеспотма разним Певао је, — али никад Са трубухом празним. Писао је деда химне, Жељом забринутом, А Парнас му увек беше Под владнчјим скутом. И сад пева, бојећи се Да не буде суше, Та гурмани и Германи То су сродне душе, Свуд је пала песма, где се Деда облизив'о, Ал под песме до сада се Увек потписив'о. Сад-је песма без потписа, Прст му ваљда бриди; Ил се деда и сам свога Слављеника — стиди. Дон Чувалдос (де Карловцандоо). *) Тако се код нас у Карловцима зове онај извесни (старији) новосадски лист, у коме нити се кад чему добро певало, нити ће се икад певати.

Из предавања профеоора Галетија. Један благодарни ђак овога проФесора, који је пре неколико година умрво, послао је ,-Хумористикону" неколико језгровитих изрека тога славнога (са своје расејаности) проФесора и ми их ево превађамо отуда за наше читаоце: 1. Тацит ириповеда о старим Тевтонима, да су то били велики и јаки људи, као данашњи наши гранатири. 2. Цимбри и Тевтони су пореклом једно из другог постали. 3. Марко Аврелије је истина био убијен, али он је већ пре тога умрво усљед неке неизлечиве болести, која га је стала живота. 4. После погублења Марије Стуартове дошла је краљица Елисавета у парламенат, држећи у једној руци мараму, а у другој сузе. 5. Геометрија не гледи на то, да ли је дрвена коцка од дрвета или од каквог метала. 6. Пиринеји су бреговита народност, која се састоји из самих пастира који чине природну границу између Француске и Шпаније. Они се протежу од бискаЈског морског залив* па до 17. века. 7. ЈПпартанско насљедно право прелазило је обично од оца на најстаријег сина, а ако није било најстаријег сина, онда је прелазило макар на млађег, а ако није било сродника, онда су често туђинци насљеђивали. 8. Стари Грци кад су рачунали обично су на једној страни тела лежали а другом страном су јели. 9. У Гусији ика прозора од уоквиреног зејтина. 10. Египат се дели у пусту и сретну Арапску. 11. Ја имам сва својства животињска и то у две свеске од Отона Бонета. Да је и жена тога славног научењака била исто тако бистрог духа сведочи посмртна објава, што ју је она распослала колегама свога мужа после његове смрти и која гласи : „Кад сам се пре 25 година обручила са онда још живећим проФесором Галетијем, нисам ни слутила, да ћу вам данас вест о смрти његовој слати морати, па ипак то ево бива. Слабуњави темпераменат покојников и Физична лакоћа његова тела подлегоше превеликој тежини његова дубока знања, и тако је јуче дух свој испустио, кога су му новинари немилице одрицали, Смрћу својом натоварио је на мене немило стање удовичко, којега ми је крај непровидљивим велом сакривен".

Б е ш а л а. У једној мађарској књизи нашао сам чудновату деФиницију вешала. Вешала (вели) то је само" један троножан комплименат, који људи међусобно један другом чине, изјављујући (бојаги) своје уверење, да је сваки онај поштен човек, који није обешен Н„ *