Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1881.

Учтиви господин Срета. Господин Орета је врло учтив човек, и тако би по Гетовој изреци: „МЧт.г Гишреп 81П(1 Тзезс11еи1еп. требао да буде и велики лумп, но то се о њему неда казаги. Ја сам одавно слушао о његовој претераној учтивости, но слабо сам се с н>име мехнао, те нисам имао прилике да се уверим и сам. Ономад на гимназијској „Беседи" наумим да га мало проштудирам. Ишао сам свуда за њим и гледао сам да сам што више у његовој близини. — Добро вече, господин Срето, назове му један наш грађанин, а после мале почивке: Ала је то хладно у тој позоришној дворани! — Сграшно хладно! Наравна ствар — одговори Срета, који никад никоме не пориче — зидови су танки, прозори раскламићени, врата се сваки час отваризају. Мало час сусретне се Срета са другим пријатељем у дв >рани: — Хо ала је то врућина, господине Срето ! — Страхота божија, као у „дамФбаду" ! Ал' наравна ствар, пуно је светине, силна пара, а без сумње су и пећи заложене! После мало видим Срету у разговору с једном госнођицом. — Дивно свира ова ватрогасна музика ! приметиће госпођица. — Особито лепо! Нисам скоро чуо тако красне валцере и кадриле! А за тим се састане Срета с једним лаћманом, који ће му међу осталим рећи: —Штета што није могла наша војничка банда из Варадина да пређе због леда на Дунаву, него морамо поред ове „кацнмузике" да играмо. — Ужасно свирају, приметиће учтиви Срета, који свачију тврдњу одобрава, боље да су одложили „Беседу" док не стане лед! За тим уђе Срета у рестаурацију и узме јеловник. — Добра, Фина јела, приметиће један трговац, а нису ни скупа. — Особита кујна, потврдиће Срета, и јела су заиста јеФтина, наравна ствар, овај угоститељ има гостију само кад је каква забава у позоришној дворани, иначе му слабо ко долази, па за то и да је веће цене метнуо, не може му ое узети за зло. У та дође неки стран попа и узме јеловник, те ће машући главом приметити Срети: — Богме овај бирташ нас дере! Телећи паприкаш 45 новчића! Та то није ни у Бечу. — Да бог сачува, потврди Срета, ја сам то внао, пак сам код куће вечерао; та то су цене као у гранд-хотелу или на пароброду! У току разговора поведе се рач о времену на пољу. — Ово 1е лепа зима; снег се бели као сребро на улици, биће добар саоник. — Дивота, одговори Срета, то је идејал од зиме; ветар дува, снег веје, сасвим онако светосавски; пасија је кад снег шкрипи испод чизама.

У то уђе у рештаурацију сретин неки пријатељ, све игра и лупка ногама: — Ху, ала је то гадан дан, или управо ноћ на пољу! — Да, да, — настави Срета, —- та ово је права мећава; не би човек требао никуд да се макне из топле собе! ветар дува као луд, а снег до колена; да сам знао да ће тако бити не би ни за које новце долазио на „Беседу*. Поведе се реч са једним странцем о путу. — Пут је врло добар, рећи ће странац. — Пасија је. сад путовати! дода Срета, ја сам јуче дошао из Пироша, па саонице иду као жељезница по овом лепом саонику. Није нрошло ни по часа, а Срета се разговара са домином из II. Домин се тужи, како је мало снега, а чапаш се скоцао од зиме, те је пут врло труцкав. -— Мени мало није душу истресло кад сам јуче из Пироша путовао! допуни Срета.- Мислио сам да ће ми се срце стреети у трбу, па се мућкати. Џаба ти таквог путовања, најбоље је седети у топлој соби, па бројати банке! — Милана је врло честита и ваљана госпођа — примети један про$есор о једној присутној у дворани госпи. — Изредна домаћица, добра мати, не карта се кћи јој не иде у калуђерску мађарску школу, једном речи, ванредна жена! коментирао је Срета. Док сам се окренуо а Срета се већ разговара с другим пријатељем, а о истој теми. Пријатељ се овај није баш ласкаво изразио о госпођи Милани. Срета одмах удри у критику, само да покаже да је учтив и да неће никада да противречи: — Велика је кокета; само стоји на пенџеру," па чека да прођу ОФицири; деца јој иду издрпана и неумивена, и т. д, Још: је Срета говорио, но мени је већ мучно и гадно било слушати. Аб.

Отац И СИН, Отац. Максиме, — о Максиме, где си ти море, деране ? М а к с и м. Ево ме овде горе на дуду. 0 т а ц. Таки да си се сишао доле! — Жури се! Максим. А зашто? Отац. Зашто ! ? — Зато, јербо грми, — здраво грми. Максим. Е па то ја могу и овде горе чути.

Наградни ребус.

н.

Но први од наших претплатника овај ребус реши, добиће један дукат. Решења примамо до краја месеца фебруара о. г.