Стармали

„Стармали" излазн трипут месечно. Годишња цеиа 4 — џогодишња 2 в. — на А меседа 1 ф. 6& Црну 1 ору и друге крајеве 10, — 5, — 2% динара. — Влаеннк,н одговорни уредпик Змај-Јован Јовановић. .; г.Давии сарадник Абуказем. Издаје штампарија А. ПајевиКау НовомСаду. — Рукониси се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јо\ апо\ ј< : , УУјеи II. 1»гп1ег»1га88е 07. — Претп.тата и све, што се тине адмипистрације, штампарији А. ПајевнКа у Новом Саду. : - - - '

Из књиге практичне мудрости, (По М.) Кад сви ћуте и ти ћути; Кад ови зборе, зборн и ти; Међ' мудрима немој луда, Међ' лудама мудар бити. Шт> сви хвале, и ти хвали; Што сви куде, и ти куди; С веселима весели се, Са брижнима брижан буди. Кад сви шапћу, и ти шапћи ; Кад сви њачу, и ти њачи; Кад се цело друштво луди, И ти с' луди и дедачи. Кад сви жмуре, и ти жмури ; Кад сви везу, вези и ти; Кад им памет није слана Ти је немо.ј посолити. Кад сви скачу као јарци. Немој ни ти бити јање; А кад видиш да се емеју, Удри и ти у смејање. Кад ђаволу каЖу : соко! А соколу кажу : ђаво! Немој ни ти друкче рећи, Ца ће свима бити право. Кад се нађеш с Петром, Иавлом, Не разбирај, које ј' боје, Нити чекај да те иита, Напред реци: Јест', тако је! Тако Чини, такО ради, Па ћеш сваком угодити,

На те нико гонит' неће, Па ћеш свима мио бити. То, до душе, није лако, А поштено 10ш је мање ; То је срцу стега љута, А души је робовање. Али зато ово муке Лепим, слатким плодом роде; Тако можеш милост с-тећи У светине и господе. Бићеш „сретан" ако умеш Тако врдат', тако шарат', — Само двома, — само двома Не знам како 'ш одговарат'. Једно с е б и, — својој свести, Друго богу, кад запита; А пита ће, питат' скоро,

Пази само,

већ те пита.

Шетња по Новом Саду, ћХУ. Ми стари и седи људи уживамо у реминисценцијама, у сећању на прошлост, наш је г рај у опомињању". Сећајући се времена кад смо још чигру терали, у.песку Дунав дубили и од зрелих краставаца пароброде правили, наслађујемо се ми већма, него ли данашња младеж у игрању „валцера" и „Фарбла" и других игара, у којима се окреће (тело и срећа). Онда ми је више радости правило, кад сам с покојним Јефтом Обадом на ајмашком торњу сате навијао, него данас кад парохијал плаћам. Онда сам радије читао у „Даници" песме ЈГазе Костића и Абердарове једну норед друге, него што