Стармали

„стармали" број

7. за 1881.

Досетке, наивности и др, из дечија света. (Продужење). Кад је недавно ишда комисија да пописује народ, дође и у кућу г. Л. Е., и запита: Даклем колико имате глава у вашој кући. Г. Л. К. одговори: Нема нас у кући више до пет глава. Ја, моја жена, двоје деце и један слуга. — Тек што је то домаћин изрекао а његов мали синчић Коста повуче га од остраг за капут: Татице, ти си заборавио за ону г л а в у шећера, што смо јуче купили код господара Љубе СтеФановића. Мали Лаза замислио се, као да штудира о квадратури циркула. Мати га запита о чему тако дубоко премишља. „Е, о чему ! Волео би знати, куд побегне мрак кад се унесе свећа у собу."

Малог Борка болео је зуб, — па је богме и плакао. Родитељи су га карали и рекли му : какав си ти јунак, кад због зуба плачеш ! — А Борко ће мало после да запита: Је-ли, Бабо, шта би радио Краљевић Марко, кад би га болео зуб ? — Он би ћутао и трпео. — Бабо, и ја кад будем Краљевић. Марко, и ја ћу ћутати и трпети.

Сокица је имала навику да се плази. Зато су јој увек говорили, да то не чини, јер ће јој попа осећи језик. Десило се једаред да је попа био код њих на ручку. За печење имали су прасе, од кога попа узе себи главу, и истом поче да је разглоби а Сокица повика: Попо, немојте прасегу осећи језик? — А зашго, чедо моје? — Прасе није никад плазило језик.

У читељ. Де кажи ти мени Војине, кад ти имаш један ора па добијеш још један, колико је то онда? Војин. То је онда два, Учитељ. Тако! А кад добијеш још један, колико је онда ? Војин. Онда је лијо.

Питао отац свога сина ђоку, већ гимназисту из геограФије, баш о Италији. Овај му је морао ређати све вароши градове и места те земље ; пошто је изређао Рим, Напуљ, и још неколико места, он застаде. Отац, да му помогне, рећи ће: Добро је, ђоко, та су места сазидана на сувој земљи, а знашли ти које место које не стоји на суву. (Тео је да га подсети на Мљетке). ђока. (Ћути). Отац. Сећај се само, које место није на суву. ђока. (Ћути). Мали Милош. Отац, ја знам. 0 т а ц. Па де да чујем. М а л и М и л о ш. Мокрин.

„Мати, мати, онај суџук, што у прозору виси, све на мене гледи!" — Мати се поче гротом смејати, али ипак оде до прозора да види. Кад тамо, а дете је имало нешто мало и право: кроз црни суџук провиривало је округло парче жута ора, баш као неко око, које је на дете поглед бацало, а и дете на њега. Грађа за немачки буквар. -1.ХХХУП. Бунду Немац зове пелц; Бунда ј"' симбол бољег стања, Знак доброг имања. — Немојте је пелгјом звати, Кад се неда иелцовати. 1.ХХХУШ Говор Немац зове: спрахе — Слушај само, слушај море На рајстагу шта говоре, Било зими, било лети, То те увек на ирах сети. 1.ХХХ1Х. Оно што је иразно Немац зове : лер; И заиста многа српска ћера Дође с иразном главом Из њиова лера. 1ЛХХХ. Штерке, то је лепа реч, Али до сто врага! Никад човек не зна шта је, Јел скроб, ил је снага. 1.ХХХХ1. Дома/шме своје Немац зове: вирте. — То јест они нека вире Док се гости шире. 1.ХХХХП. Кад те Немац тестерише, . То он зове: ееген; То је њихов посо стари; Али захтев сад је нов, Да тај њихов сеген мораш Иримит' као благослов. 1.ХХХХП1. Кад поједе Немац месо За кост каже да је бајн; — Ал ја држим да то није (Бар за жртву) — најбајније Х.ХХХХ1У. Ми кажемо илен, Немац вели: бајте!